Школски лист

— 68 —

употреблење учила у нижим разредима, као што су коцке, прутићи, рачунаљке особито руска и борне-ова, и рачунске таблице, међу којима су најважније песталоцијева и питагорина. У старијим пак разредима највише ваља настојавати око тога, да се ученици са уобичајеним новцем и мерама упознају, и да умеју самостално, смислено и точео рачуне, у животу практичном потребне, израђивати. Да би се земаљском закону колико је могуће одговорило, а и захтевима грађанског живота за доста учинило, мора се у србским школама у троједној краљевини учити још читање и писање србско или хрватско с латиницом, а у угарској мора се учити и мађарски разумевати, говорити, нисати и читати; па пошто је то са великим тегобама скопчано, особито у местима, где се мађарски слабо говори, то држим, да би се учење немачког читања и писања из србских школа у угарској, или сасвим изоставити, или само на најстарији разред неких варошкпх школа ограничити морало. Са тих истих тешкоћа, које проузрокује деци србској учење мађарског језика, мора се и настава у реалијама, у цртању и у геометрији у нашим школама очигледно и уз читанке предавати и особито у школама са једним учитељем веома ограничити. У обште клонити се ваља сваког претоваривања, и разликовати ваља при настави главне и важне ствари од побочних успоредних и такових, које се и доцније могу научити, ако је само добра основа у народној школи положена. Ово што до сада у кратко споменусмо, сачињава језгру наставничкога рада учитељевог у народној школи, и у колико се све ово тачно, савестно и методички ради, у толико се само може школа у обзиру на наставу ваљаном и напредном назвати. Но да би и правог унутарњег напредка у школи било, нуждно је још, да учитељи највише старања полажу око доброг васпитања младежи, не само наставом и науком, него и добрим школским редом и заптом, употребљујући при овоме, што је више могуће, блага срсдства: савете, ноуке, опомене, а клонећи се сваког суровог према деци поступања и оштрих телесних казни, са којих могу доћи и нехотице у омразу са дечијим родитељима, а често и у друге неприлике пасти. Више непосредног надзора око деце, у школи, при одморима, игри и у цркви; и више заузимања око васпитања њиховог и наставе, па ће све мање требати школских каштига! Стари наши учитељи велику су бригу полагали око тога, да на своје ученике пазе, и да их пристојности и благом обичају у школи, у цркви, на дому и на улици привикавају. 0 томе је писао мудри Доситеј своју „Христоитију." 0 томе су писали: Теодор Јанковић Миријевскн и некадашњи заслужени учитељ иештански Косма Јосић, „Правила благопристојности."