Школски лист

- 116 —

Да се деци омили полазак школе сматрамо као главно средство и то, да учитељ буде самосгалан, да пе зависи од воље и ћуди поједипих опгатинских старешина, што никако истреба да буде. Кад већ толико пута наглашујемо, да учитељ може најбоље омилити деци полазак школе, то смо свагда имали на намети таког учитеља, који је душом и телом одан школи и који је у стању сав свој живот школи да посвети. Неможемо то захтевати од оног учител,а, који мора нрво да се постара, како ће иа који други начин прискрбити себи хлеба за своју сироту породицу; кад мора и још многе друге потребе да подмирује, онда таком учитељу мало остаје бриге о напредку школском и о измишљаваљу начина, по којима би могао омилити деци полазак школе. Српски народ — па жалост — има још и данас доста својих учител>а, који имају плату тако малену, да нас је стид овде је побројати. С том „кочијашком" платом не можемо захтевати од учитеља да се једино посвети школи, а да пусти своју жену и децу да му од глади поумиру. То не иде. Прво му обезбедите живот; иодајте му плату достојну љеговог чина, па онда захтевајте да живи и ради за школу. Ми смо на путу да завршимо нашу расправу, а пре него што би то учинили, хоћемо да саберемо све оно, што смо довде казали. Да би се деци омилио полазак гаколе захтева се: 1. Да се родитељи дечији убеде о важности школе, па да омиле деци школу, а то могу код родитеља учинити највише наши пречастни свештеннци; 2. да се сиромашним родитељима односно деци пружи материјална помоћ ; 3. да у школи влада добар запт; 4. да је учитељ у сваком погледу примеран; 5. да је досљедан и љубазан; 6. да му је настава занимљива; 7. да између учитеља и старешина општинских влада љубав, слога, споразум; 8. да је учитељ самосталан; и најпосле 9. Нека се учитељу да пристојна плата, како би се могао искључиво школи посветити. Само помоћу ових срестава могло би се деци омилити иолажење школе; јер познавајући природу нагаег парода, који