Школски лист

— 120 —

Марљивост је једна од најважнијех врлина учитељевијех. Било би најбоље, кад дјеца никад видила неби, да им драги учитељ руке скрсти, на бадава сједи; него да га увјек послена спазе. То би бало добро не само за Формалпи, него и за материјални напредак учитељев; такав учитељ био би и ваљан узор не само за дјецу, него и за одрасли евјет. Учитељ треба да је као пчела, која од ране зоре до мркле ноћи неуморно, ал успјешно ради, ако жели, да се њим новјерени му нараштај окористи. Ова врлина донети ће учитељу много користи и задовољсгва не само у љегову госнодаретву, него још више у његовој радионици; јер марљив учитељ неће у школи даигубати, него ће својски радити и дјецу тако забављати, да ће ријетко којем времена нреостати, да заит наруши ил да се неваљалим мислима бави Ученици ће бити марљиви, као и њихов учитељ. Благо савјести учитеља, који васгтта марљиву дјецу. Тај је получио успјех, који ће га тјешити у његовом неблагодарном звању и тај је свом народу оставио главницу, која ће непрорачунљивим каматима уродити. Марљив учитељ трсит ће се заиста, да не остапе увјек на најпрво стеченом стунњу учитељског образовања. Он ће се бринути да своје зпање и изкуств о што вшпе разшири, сјећајућ се реченице : тко не напредује, назадује. Данас свјет гигантично напредује, па како би изгледало, да учитељ, који се инипијативом напредка сматра, стагнира ил иазадује. То доиста неби за нросвјетитеље достојно било. Учитељ има да наиредује у свим струкама образовања, а особито у умјетности васпитања и наОнда ће тек моћи ваљапо свом нозиву одговорити. Истина је вјечна, њу неможе ништа на свијету обориги. Ову вјечну светињу несмије учитељ никада злоупотребити, јер би му се она страшно осветила. Ради и вјежбај истину, с том ћеш најдаље доспјети. Тко два пут слаже, невјерује му се ни кад истину каже. Учитељ неби смио доживјети, да му се невјерује, јер би престао учитељ бити. На ову важпу људску врлину ниже се искреност. За њу ми је само рећи, да моралан човјек искревости нигда неизбјегава; дакле ју учитељ избјегавати неће. Истинит и искрен учитељ чуће риједко лаж из уста дјетета, које га позна. Велика је добит за запт и здраво васиитање, ако истина и искреност дјетињом врлином постану. Уз ова красна својства има народног учнтеља да реси