Школски лист

— 121 —

лијепа кријеиост, која виједној особи једног народа маљкати несмије, а то је родо- и домољубље. Из овог породит ће се учитељска светиња: љубав дјеце својијех сународњака. Како год учитељ своју рођену дјецу љуби, негује и чува, тако исто нека ради и са дјецом, која су му повјерена. Та шта су му ученици и ученице, но синови и ћери ; та они оу, на којима његов љубљени народ, овога срећа и слава остаје, па како их учитељ љубио неби. Лзубав примамљује дјецу у школу. Она је за дјецу што магнет за жељезо Она неразвија повјерљиве одношаје само измеђ учитеља и дјеце, него рађа племенити плод узајамне дјетиње љубави, што врло красно на јединство, узајампост и свијест народа упливише Но љубав несмије у слабост прећи, јер ће сви њезини плодови сумњиви постати. Ласкање, удварање и сузе нек учитеља нигда с пута нравде не сведу Учитељ љуби ђаке само онда, кад од њих конзеквентно и ираведно све захтева, што на њиово добро смјера. Кад опазе ово, неће свог учитеља љубит ирестатп ни ради најстрожије казне, те ће им бити тешко и жао, да разсрде ил увриједе свог најбољег добротвора. Покојни Кер постави „пазљивост" ил „опрезност" кардинаином врлином учител>а. Опрезност ил пазљивост јест способност учитеља, очувати најпрво себе од ногрешака у сваком погледу и на сваком мјесту, пак погрешке својијех ученика особитом досјетљивости осујећивати и настале соколовим оком оназити. Опрезан учитељ разредит ће учевно градиво једнако по неђељама, пак ће гледати, да се једном непретовари а други пут неулијени. Оп ће увјек биљежити, колико, што и како је свршио; он ће се за свако предавање, особито док му пракса мањка помно приправити,*) те ће увјек оно, што је постигао, присподабљатп с опим, што је постићи желио. Тим ће се увјежбати узроке недаће уклањати. Пазљиву учитељу нак неће умакнути ниједна погрешка ђака, он ће знати дјецу од погрешака чувати. Пазљивошћу приштедит ће себи много вике, опомена и казна ; зато учитељу, пази на се и на своју дјецу ! (Наставиће се.) 0 ИЗОБРАЖЕНјУ дшјег ума. Написао : Младен Еор^ошки овештеник. (Свршетак.) Децу треба учити како ће оно што уче на своју и других корист употребити. То и јесте права мудрост, која више вреди него све остале

*) Кер тражи, да се предавање на изуст научи. П.