Школски лист

— 43 —

виновати гласу својих старијих другара а неће послушати глас савести; јер би онда био исмејан. Такав је иаш друштвени живот! Ако се неуради онако како већлна, на ма било то пајвеће зло, то ће битп исмејан и ирезрен од неваљаног друштва у коме се креће. Такав је ночетак неморланом животу, који утуче још за малена срце детиље, те доцније буде место ваљан отац суров, кесто љубазан муж, тиран љубе своје, место ваљан грађанин, непоштен и некарактеран који никоме никакве користи не доноси, а ко ником некористи свима шкоди. Да би се томе злу доскочило заведене су законом „иовторне школе" које треба да полазе деца од 12. до навршепе 15. године. Та би гакола требала да буде главна гатсола за васпитање младежи; ту би се ваљало највише обзирати на морал. Учитељ би ту био васпитач и проповедник морала, а никако се неби смела така школа, да сматра за неко нужно зло и да се тек од беде држи; него би сваки требало, да ирионе, да усади у срца будућег народа љубав према нрадедовској вери и милој народности српској. То би била школа, где би се отворено, без зазора, смело говорити нротив многих злих обичаја, који у омладини нашој сатиру све гато је нлеменито. Без зазора би требало говорити против вечерљих унраво ноћних забава наше омладине, које ужасно деморалигау младеж-, усљед чега постаие немогућном за отпр ^вљане вигаег позива. Па што родитељи неувиђају, то треба, да им учитељ у гаколи говори иротив тог злог обичаја. Доста је чудно, да власти томе неће једаред за свагда, да стану на пут. Томе злу, које је тако укорењено у нагаем народу, да се чини, као да је свагда постојало и да мора свагда постојати, могла би ваљана новторна гакола на пут стати. С ночетка би тешко игало; јер би тегако било и саме родитеље убедити и предочити им зле носледице; али мало ио мало би учитељ уз помоћ родитељску стао на иут том неваљалом обичају, те би се ои ио времену искоренио. Учитељи и свештеници морали би родитељима дечијим гато црњим бојама нацртати неморал, који се на жалост мећу мла-