Школски лист

— 160 —

КЛКО СЕ ШОЖЕ ДЕЦИ ОМШШТИ 113ШШ ШШЕ? (За иаграду.) (Н а с т ављ е н о.) Најосетљивија страна школскога живота је запт, јер он најдубље задире у душу дечију. Запт је оиај понајглавнији осаов, на ком почива врло сложени организам народне школе. Њим треба да провејава такав дух, да се у лепи развије повереље и љубав учитељу и школи, те две главне полуге свакога напредка. Свакад треба са децом тако постуиати, како то захтева васпитање, природа и достојанство човечијега положаја у свету. Брижно дакле бдити ваља, да се зло предупреди и на леп пачин уништи, а добро да се сачува и оснажи ; точно се држати ваља нравнога реда који привикава добру; праведан бити, кад се куди и хвали, казни и награђује; досљедан ваља бити у свима стварима, јер без тога нема правнога васиитања (Кер). У школама где такав запт влада, никада неће бити мало ђака; напротив деца морају бегати из оне школе, која је просто псоваоница п казниона; јер „ко неби од зла бегао/" Школска соба, намештаји, учила, све треба да је чисто од свакога смрада и тако размештено да у деци побуђује чуство пријатности, које особито привлачи гледача предмету. И школски живот. који у многоме номаже школи у њезину раду или јој подмеће големе запреке, може да поспеши бољи вли лошији полазак. Ако је школски живот без престанка монотоно строг постаје суморан. Деци ће омрзнути и она ће му се уклањати. Да то не буде, мора му се дати иородички карактер, да њим провејава међусобна љубав и слога, и примерена слобода, мора се задахпути дечијом поезијом, која оживљава и снажи срца дечија. Истина је, да школски живот мора бити строг и озбиљан, једар и пун снаге ипаче губи васпптну силу; али кад се за слабе заузимље и штити их од сваке напасти, кад обест и друге пороке пажљиво унишгава п на леп начин стаје им на пут, ако невољнике теши и ободрава, једном речи ако са сваким поступа као права мати, па ако кадикад обуче веселу одору хумора; тада има школски живот необичну привлачимоет, којој се није кадар нико отети. Та привлачмсст школскога живота повећава се полазењем цркве, облачењем, читањем апостола, учествовањем у свечаностима, а особито свечавим примањем св. нричешћа; затим уредним држањем недељнога каталога илн збора; појањем, певањем,