Школски лист

— 159 —

љења, да је овај наш рад са иитересом пратио, живио ! (Жквио!) (Г. повереник се својим устајањем и ноклоном захваљује.) Још ми је милије, гато видим човека, и то човека стручна, који је душом и телом одан иросвети и наиредку гаколе, што све иде на добро целе домовине, а то је госп. државни ингапектор Н. Гре®, живио! (Живио !) (Устаје и захваљује се својим иоклоном) Света ми је дужност, да се захвалим и честитом овоместном грађанству, које је, тако рећи, притрчало са руком помоћи овој нашој скуиштини, живели ! (Живели!) А и вама се, господо и браћо, лепо захваљујем, гато нисте проиустили приливу, да и ми еви једном душицом искажемо, што нам је на срцу. (Живио председник!) Тако се исто захваљујем и браћи и сестрама из Србије, као гостима, који су ради узвишене цели амо дошли, не жалећи ни труда, ни трошка, живели! (Живели !) Слава и хвала, браћо, свима онима, који се нас сетише и поздравише. (Живели!) Ј. Михајлпвик. Господо! Уљудност је једна од првих врлина, захвалност такође сиада у уљудност, с тога спада нам у дужност, да се захвалимо ириређивачком сомборском местном збору у лицу друштвеног председника, и желим и предлажем, да ово уђе и записник. (Прима се. Живели!) М. СуботиК (Инђија). Не смемо још на једну околност заборавати, а то је, да се не захвалимо поштованом сомборскпм грађанству, које нас је тако лепо са гостопримством хГредусрело. Предлажем, да сомборски учитељски збор у име наше јавно се захвали у локалном листу „Бачвапину" свом гостољубивом сомборском грађанству. Живели ! * * * На завргаетку овог извегатаја, не могу иропустити, а да не споменем, да је за цело време конФеренција и скушнтинских седница благодарно учитељство правило иосете своме најстарлјем проФесору г. Н. Ђ. Вукићевићу уиравитељу учитељске гаколе и свију српских сомборских просветних завода. Први дан после I. скупштинске седњ:це, под иредвођењем г. управитеља Варађанина, многобројни су учитељи посетили свог старог учитеља, опуномоћив г. Варађанина, да га иоздрави, желећи му дубоке старости са младачким деловањем на срб учитељској школи и да изрази сажалење што га не види као оца међу својом децом на скупштини. На оваки поздрав тронутим речима се захвалио г. управитељ учит. школе и учитељ евију присутних учитеља, и казао у кратко узрок, за што није могао бити учасником учитељскз скупштине, јер, вели, приватни учитељски сомборски збор није нашао за вредно, да ме позове ни у једну од својих конФеренција, иа ни на саму скупштину, с тога, држим, да ми тамо ни места није. Присутни су изразили негодовање према том чину. — Затим је старина педагог поново се захвалио присутнима на сећању, храбрио и нодстицао на неуморно деловање у школи народној, а све у духу наше нравославне прадедовске вере и млле нам срснке народности. Беше на завршетку ноздрављен са огромно живио! И са изразом ирезрења и гнушања на клеветнике ! Прабележио: Ст. Е.