Школски лист

— 166 —

двоје, на четворо, на иеторо, на осморо и на десеторо. — Познавање осмине од 80 новчића. — 5. л. Практични задатци за вештбање у садржавању и делењу. [Види Рачунида II стр 31. под: е)]. (Продужиће се. ГЛАС ИЗ БОСНЕ. II. (П р о д у ж е њ е). Испити се обично држе о св. Сави и иред Петрово, или само кон цем јунија а то у неђељне и нразничне дане носље литургије, која се овђе одмах за јутрењем свршава. То бива зато, да што више свкјета исииту ирисуствовати може. Сгрого тече такав испит, јер нитко није дошао, да можда вади свечаност, него да бегеииже, оциј^ни, уважи и одобри, или да осу ј и ^читељев рад. Ту се обично пита ваљда свако диј^те из свију предмета; пита учитељ, а хоће да занита нонешго и тко између чланова општине или из остале публике. Од тога, како је иснао исиит, зависи учитељу све. Јер ако иреко цијеле године мало тко да ама је баш и једног трунка што настојао, да се лично. обавдјести о унутрашњем раду и бивовању учитељеву, сад ће се потегнути сва сита и решета и све ваге, да се драм на драм вагне и оцијени учнтељев рад и успјех. А суди се оштро — по народски. Народ је накупио много једа и горчнне од турске силе и разног унижавања, и тешко ономе, коме он госиодари, ако прилике хтједну, да тај буде предмет његове срчбе. Ако је по суду народа испит ваљан, добар и сјајан, — онда се учитељу стискује рука и најтонлије са свлју страна честита ; има мјеста, ђе се изнесе тас, па ту за учитеља падне по који дукат, а не ®али н^града ни од општине. Неиспадне ли иснит народу по вољи, е, учитељу мој, онда си нронао; подај лијено оставку, ако нећеш да добијеш отпустни декрет, иа путуј даље! И ово је нешто најгоре за учитеља. Јер кад он то зна, шта му онда преостаје друго, него да дође у сукоб са својом савјести, па да се нослужи којекакијем махинацијама, да му испит што сјајније испане. Мора да често и често погази најкардиналније начело модерпе школе, на да ради много, много за испит. И ту једва може да буде друкчнје, јер је очевидно, да мјерило народа неће бити увјек исто оно и онаково, којим се служи, и према коме се у томе погледу равна школска жалост; учитељ нак као човјек нодлежи такође неумитном закону борбе за опстанак, за самоодржање. Сву управу и надзор своје школе извршује искључиво сама цркв. школ. општина. На ту цијел изабере она из своје средине ио једнога, или по два школска управитеља (старатеља) чији је задатак, да се брину о свима економ одношајима школе, и да надзиравају учктеље у њихову раду. Дакако, да они тај носао, у колико им се свиди и у колико је нужно, обављају у споразуму са учигељем, али то бива, како ђе. Деси се често, да учитељу и школи нема в-ћијех пр.^јатеља од њих. Улазе у школу, слушају, како и што учитељ предаје, расиитвују о свима потребама школе и учитеља и по могућству их брзо подм <рују, То су ти онда врло љубазни, увиђавни и нредусретљива људи. Но на жалост наје уви-