Школски лист

— 167 —

јек тако. Тко би држао, да је Бошњак и Херцеговац исто тако љубазан и предусретљив у господству и власти као у приватном животу, тај се љуто вара. Као господар и старјегаина он је већином охол, поносит, непристуиан и често суров и педантан деспота, с којим је учитељу зло и наопако, те се ту често мора да дође у немио сукоб и судар. По неђе је још уведена и установа учитеља управитеља, — али која се често извргава у сасвим иротивно ономе, гато учнтељи желе. Цијели овај посао показује у неком мјесту лијепу слику какове сретне задруге, која се управља по чистијем начелима реда нагаијех старијех кућнијех установа. Нема ту оне укочене ладне званичности, него то иде онако просто, отворено, весело, тоило, дружевнн. Ал то је дакако онет само према особама — премда инак екоро општа нојава. У опште узето: учитељи сри. народ. осн. гакола добро су наплаћени. Да нису индустријски производ !, а ос мбито одјећа и покућств ) овђе тако скуни, могло би учитељство са економ. страном свога положаја бити потпуно задовољно, погато би у томе већином б<>ље стајамо од браће у монархији. Плаће су добре: по 700, 600, 500, 480 и 400 ®ор. а ваљда ниђе испод те своте, а скоро свуда изнад, гато д >ђе отуд, да је врло мало сеоскијех гакола. Своју плаћу учитељи, како ми се чини доста уредно дабивају. Осим стана дчбију још и дрва према потреби, а по неђе и једно и друго у новцу, Неђе имају и врт. Но са станом мало је и ђе учитељ задовољан. Све је то удешевано ио простом народном обичају и већином за самуе. Једна соба у школској згради (по негђе и кухиња), затим гдје-гдје и намјештај од оиштине, дакако све просто и једноставно, то ти је умјело пребивалиште. То мучно нодноси, томе се танко привикне сваки, ко је научан лепше живљети. Но у будуће биће ваљда и у томе боље, јер и овђешња становници увиђају нотребу, а налазе и насладу и уживање у љепшијем становнима, грађенијем по западном укусу, — иа што допусте себи, неће у скратити ни учитељу, премда се утоме показују велике тврдице. Да би учитељ могао имати још какову узгредњу заслугу н пр. од перов^ђства, инштрукцији, црквене службе, и т. д. — држим, да је то ријетко ђе, можда само у некидер мјестима, и можда само за ио неког учитеља. Црквена дужност тешка нам је свуда, ал у овој земљи куд и камо тежа и значајиија. Оиа скоро више везује учитеља са народом него ли и сам рад гаколи, премда су учитељи у једном мјесту ријегаени те дужности, пошто црква има нарочите појце. Како овђе народ љуби цркву, тако му је појаше души носластицг, па ако је учитељ угодног и милог гласа и ако лијеио поје, сватко га воли и уважава. Црквено се правило држи строго и нотиуно као по маназтирима, ништа се неиспушта, а јако се славе и омањи празницч. Па како је служба вазда заједно са јутрењом, т н. нр. ни Богојављење ето учитељу иосла, да служи Богу и народу рецимо од 5—11 сати нре подне. Кад би човјек све тачно израчунао, то би број учитељеве црквене службе иревалио преко 400 сати. И кад узме у обзир, да гакол. вријеме у најбољ^м случају неизнесе вигае од 960 — 970 сати, на се онда сравни са најмањим бројем учитељеве црквене дужности са преко 400 сати, иа рачунајући овамо јога и сате,