Школски лист
— 168
које учитељ потроши учећи ђецу нојати и читати аиостол, камо треба узети такође бар 130 еати онда вријеме у коме учитељ ноевећује своје силе Богу, цркви и вијернлма, износи далеко више, него је половина његова школског наставног времена. И учитељ то ради, ради вољно, ради љубављу — и носи свој тешки крст са пожртв<>вањем без икакова користољубља, већином без награде за св\ј толики труд. За опијела, нарастосе и бденија непостоје још за учитеља никакове награде. Рећи ћу још једном: положај сри. нар. учитеља у Босни-Херцеговини тежак је, задаћа велика и мучна, гарапције за опстанак и сретну будућност несигурне и врло променљиве. Животни услови за њега но варошима су још и како, ал по селима какова су свуда, — јадни и пуни сваког лишавања. С тога се учитељи често и мијењају: прелазе с једне школе на другу или сасвим напуштају службу на срп. нар осн. школама. Како су данас на тијем школама са малом изнимком скоро све Аустријанци, међу којима је највећи број онијех са Г. Карловачке препарандије, затим са Сомборске, а неки са бивше Пакрачке иренарандије, то се многи од њих враћају у отачбину, а ноказало се је, да неки прелазе на ностојеће у овој земљи народне основне (државпе) школе И тако мора да буде и биће све дотле, док се не ироведе организација српских нар. осн. школа у Боени-Херцеговини, и док цркв. општина простане бити суверена школска област. Тако бар ја мислим, а да ли имам нраво, или не, — показаће се. (Наставиће се III.)
Висока краљ. хрватска славонско-далматинска земаљска влада, увидивши преку потребу развитка домаћег обрта, устројила је 1. Октобра прошле 1885. године у Збмуну кошарачку и дрворезарску школу. Ове 1885.-86 школске године иохађао је ове школе потнуни број питомаца оба спола, и већ за ово кратко време иостигли су врло лен напредак. Па да би овакове школе у опште у народу што јача корена захватиле; да би се од истих школа знатна корист увидела, те усљед тога да би се ове школе сваком омилиле учитељи истих школа приређују лепу изложбу, која је у дворани земунске краљ велике реалке смештена и поштованој публици од 24.—29. Авгусга (од 5. —10. Сентембера н. н.) о. г. бесплатно приступачна била. За цело време док је изложба трајала, продавани су поједини иредмети умереном ценом. Славно уредништво „Школског Личта" овом најуљудније умољавамо, да објаву ову у врло црњеном листу својем обнародовати благоизволи.
У Земуну, 16./28. Августа 1886. Учитељи струковних школа. Мавро Еутен,
Дионисије ЈелиК, учитељ кошар ачст в а.
учитељ дрварезарства.