Школски лист

— 143 —

H. МиковиК проглашује изабране особе и позива их, да заузму своја места. Председник заузев место, захваљује се на иоверењу, што му врло ласка, и вели, да ће сматрати за свету дужност све скупштинске закључке, да тачно изврши, чиме би се само тако ово дело крунисати могло. И но томе изволите приступити к раду нашој организацији; иозивам сваког говорника, да на ствар говори и никог да не вређа, да га не води страст, но љубав. ГолемовиК жели, да поздрави скупштину . . . Повереник одузима му реч, ношто није грађанин ове државе. Председник вели, да неће утицати на рад, нити би правац давао раду, но само просто да позарави скупштину, с тога држи да г. новереник нема нрава ником реч одузимати. М. аовереник вели, да се у нолемику не може упуштати, а и од своје речи не одустаје. Председник чити поздраве до сад приспеле из Сурчана, из Београда и од Савке Жел 3 езковићеве и т. д. Живели ! БлагојевиК, као реФерент нацрта за организацију учитељске задруге, објашњује основе, које су руководиле местни учитељски одбор при склапању овог нацрта .... Ж^ља је оншта, како народна, тако и учитељска за уједињењем. То је имао на уму и местни учитељски збор, с тога је прегао свим силама својим да створи основу, по којпј би основи сви српски учитељи уједињеном снагом коракнули бољој и леншој будућности. Тежак је то посао био, тачку по тачку створити, зрело пресуђивати, да ли стоји све једно с другим у свези, или има ли противности између појединих тачака. — Садржина нашег операта састоји се из б одељака. I. одељак : Опште установе, овај одељак обухвата у главноме све оне нојединости, што се у другим одељцима посебице по танко износе. Овде се говори о имену задружном, које би било „Сриска учитељска задруга ", а чланови би јој били сви Срби учитељи православне вере у опсегу карловачке митрополије-иатријаршије. Циљ је овој задрузи, да негује и иодиже педагошку књижевност, да се учитељств > даље образује, да зближује народ собом а себе с народом; међусобно подиомагање, распростирање српске књиге, подиомагање сирочади и удовица учитељских. По томе су истакнута и средства, како то да се изведе и управља — скупштина и главни одбор. И на послетку да ова задруга треба и мора стуиити у моралпу свезу и са другим задругама и друштвима ове природе. II. одељак. Чланови, њихова нрава и дужнооти. — Овом задругом ко су позвани да рукују? — чланови. Ко је члан ? Члан је сваки Србин учитељ православне вере. Није члан само верозаконски учитељ, него и комунални. Ово се не чини ради проиаганде, него р:1ди неговања педагошке књижевности и свога даљег образовања на своме матерњем језику. Говорило се у конФеренц*ји против комуналних учитеља; но но позиву свом сваком је место у овој задрузи. И ако имају они друге своје задруге, ипак им закон не забрањује, да не могу ступити и у ову, те би се и ту заједнички радило у оквиру својих правила. Кад им закон не забрањује бити бирач, па и изабран на нашем црквеном сабору, онда и