Школски лист

— 144 —

овде зашто неби моглн бити чланови. — Чланова има више врсти : редовних-учитеља, даље помагача, оснивача и почастних. ГГрви својим гласом решавају сва друштвена питања, а други, трећн и четврти имају права на саветовање у свима питањима. — III. одељак говори о скуаштини. Задатак је скушптине, да подиже и унапређује даље обравовање српских учитеља, да изражује мане и тегобе своје школе и свога положаја, да изнесе начин и средство за поправком ових Оие би се састале једанпут преко године о великом одмору а по нужди и ваше пута, али у колико је могуће опет у дане одморне, да нам се, вели, не би пребацило, да као трошимо на то школско време. Том прцликом бл се приређивале и изложбе учила, што би много донринело корачању у напредак наших школа. Подчињен орган скупштински би био управни одбор. IV. одељак говори о делокругу „управног одбора", скупљању прописаних и нрикупљених прилога, подмирује све трошкове, које скупштина одобри ; прегледа списе, што их задруга издавала буде; зедиште управног одбора морало би бити у Сомбору из више узрока, а нарочато су ови обзири руководили збор за Сомбор, што је Сомбор најпрактичније природе, што је средиште нашег расутог учитељства, што се овде налази гимназија, учитељска школа, са којом би ова задруга у тесној свези (!!) морала стајати, што је овде виша девојачка школа, па пародне школе и забавиште. Управни би одбор морао бригу водити о оснивању учитељског Фонда, о чему говори V. одељак нацрта за потпомагање себе и истакнуте цели Фјнд се образује улозима чланова, и само материјално енабдевени добијамо снагу за рад по томе и важноот. Упозору.јем браћу учитеље на хрватске учитељске задруге, чији фондови хиљадама износе, а хиљадама су већ издали на нодпомагање себе и своје педагошке књижевности. С тога, браћо, принесимо онај одређени нрилог на олтар просвсте, који ће нам душевног а нешто телесног хлеба пружати ! Помозимо сами себе! — Живио! Прилозима не само да ћемо нашу педагошку књижевност потпомагати, него ћемо и самом члану иомоћ иружити, кад је у беди и невољи. Н. пр. учитељ се разболе; тада у беди и невољи мора да живи са својом нородицом на полутини плате по постојећем закону за годину дана; изађе година, стављају га у иензију; до пензије протиче дуже времена, док се не искупе и поднесу сви званични изкази о његовом досадањем службовању, за то време ни нлате ни пензије — има л' црњих дана за учитеља ? Тако је! — Држим, да је овим довољно разсветљена наша мисао, за коју смо дошли амо, да се братински посаветујемо. — Још сам нешто из вида изгубио, о чему такође морам да споменем и то друштвеном независном органу, који би сва школска нитања слободно решавао па и она по жељи скупштинској, како то желе и схвађају већина српских учитеља и напредна савремена иедагогија. Истина, да ми имамо један педагошки лист „Школски Лист', али он не би могао заступати наше мисли онако, како би ми хтели; јер је то зависан, то је званичан орган, он треба да доноси наредбе и ове разјашњује и друге званичне ствари, нама и такав треба и нек Бог да, да и даље живч; — али нама треба дух животворни, да шири благословену идеју, коју су ова правила истакла. Нама треба нов орган — орган потпуно независан. С тога, браћо, предлажем овај операт