Школски лист

— 146 —

ван Сомбора са свам другим радом, а нисте учатељ, то вам забрањујем говорити. Председник. Прима ли се, господо, § 1 ? — Прима. Перовођа. Чита §. 2. (Цел задруге.) Извештач подноси уметак кон Ференције и то да буде бр 1. да негује и подиже педагошку књижевност; у бр. 2. да руководи и подпоиаже стручно образовањз. Остали заузимају с једном нумером већи број. — Прима се. Перовођа. Чита §. 8 (Средства за остварење горе истакнуте цели.) Д. КнежевиА (Мађ Чанад). Предлаже, да се ту уметне на првом месту: „Наша православна вера" ; јер нам прети нова секта назаренска, против које ми морамо удружено са свзштенством да војујемо. (Жагор; чује се : оставимо то свегатеницима. — Не прима св.) М. НешковиА, (Павловци) .Главни карактер тога друштва мора бити књижевни; а каквим средствима да одговоримо тој дужности ? — књижевним, списима. Лист, орган наш, тај ће нам давати правац раду нашем, то ће бита наш извештач, књижице, које буде друштво издавало, не ће бити у свези. Ми требамо средства за цел као књижевно друштво; с тога требали би да установимо годкшњи алманах , који би био огледало нашег учитељског педагошког рада. Предлаже, да се оснује годишњи алманах. М. Косовац (Меленци). Ја бнх с моје стране имао овде да се уметне и мештански, срески и епархијски зборови. — За Нешковићев предлог нисам, јер не бих могли два листа издржавати, с тога би ваљало све ујединити у стручан орган, који би морао све заступати, правну страну школе, а тако што и теоретичну и практичну страну гаколе. За један сам лист — но са тачпијим програмом. Д. КнежевиК (М. Чанад). Познато је нама свима, да овде живимо са владајућим мађарским племеном ; да ми имамо с њчма тесне свезе; (Чује се на ствар — на ствар !) нредлажем да се уметне: „неговаће симпатије према владајућем пламену". То бн био, браћо, израз лојалности. К. Шијачки (Футог). Госиодо, ми морамо се обазрети и на време, морамо га врло штедити ; а гато се тиче лојалности? ми смо сви лојални, не треба то да дође ни на тапет. Предлажем редакцију. М. КириловиЛ (Ст. Бечеј). Славна скупштино! Имам да приметнм на Кнежевићев говор то, да као он жели нас бедити, да ми нисмо довољно лојални, но и да се то уметне, он неће тим бити лојалнијн. (Тако је!) Ј. Благојевик (Сомбор). Д. Кнежевић је нешто рекао и о назаренству, тим се средством неће постићи цел; то је дужност свештеничка. Предлог М. Нешковића уважавам. — За предлог Косовчев нисам, јер би тим врло коганлицирано било ово друштво, које је више приватне природе; то ће власт В'ћ по закону наредити ; ти ће зборови бити званични и делаће по свом делокругу. На речи Кнежевићеве, где вели о лијалности, имам само то рећи, да је закон највиша воља, и ко ради све по закону, тај је најлојалнији и највернији св >јој домовини. Председник. Пазите, браћо, на достојанство ове скупштине, жао ми је врло на једног члана, што је пала реч. као да смо нелојални. Изволите на ствар говорити. Боље бити у срцу лојалан, негЈ на хартији. — Прима