Школски лист

— 175 —

Још једном ионављамо, да је добра наетава најважније средство за одржање заита, а ева друга пзмајсториеана средства или помажу врло мало, или баш ни мало. С' тога не ћемо о њима пп говорити, него на завршетку још једном велимо: „ . . . ко добро предаје, добро и дисциплинише".

КАК0 СЕ ШОЖЕ ДЕЦИ ОШИЛИТН ШШВЕ ШКОЛЕ ? — За награду. (Свршетак) Познато је колико прост народ пријања за школу. Он за њу тако слабо мари, као да је и нема на свету. Тек кад има да пчати глобу, што му дете није редовно долазило у школи, сети се да је и та напаст на свету. Кад му узмеш казивати о користи, које школа народу даје, одговори ће ти : „све је то лепо и корисно, ал кад не може после школе ништа да буде, т. ј. никакав званичник, ни свештеник, ни учитељ, то онда пашто је школа!" И инокоштина нашега народа много је крива лошу иолазку. Еад се замислимо у множину нослова сељачких, онда је заиста тешко инокосну сељаку слати своје дете у школу. Упиташ ли га, зашто не шаље дете у школу, одговориће ти: „Не могу, па да би знао да ће и мене мунтати, продати на добош". Али кад једном увиди сељак, да је школа и наука вечити извор среће и напретка, гони ће дете, да се напаја том животворном снагом, ма се код куће пе знам како мучио. То треба да носгигне учитељев рад ван школе. Учитељ мора у ту сврху гледати да стече љубав и поверење у народу, без чега нема правог и успешног рада. Тиме ће учинити добро не само себи, пего и народу, за којега ради. А у томе му не може пико други толико помоћи, колико он сам. Учитељ треба да је уз свештеника представник народне нросвете, да је духовни вођа свога школскога котара. У њему ће он опако радити, како нам токазује вредпи учитељ Аркадије Р. ПавловиК у свом чланку „Варошки и сеоски учитељ" (Школски Лист 1884. бр. 7. и 8.) и чувени књижевник наш Милан Ђ. МилиКевиА у својој лепој књизи „Село Злоселица и учитељ Милпвоје". Такав учитељ, какова нам га они цртају, стећи ће у народа љубав и поверење и народ ће веома радо поверавати његовој бризи своје највеће добро.