Школски лист

— 180 —

гачићева и други, посланиди чески про®. Пилшер, гроФ Кауниц, Др. Ед. Грегр, др. Херолд, др. Местецки и други. Скушнтину отворио је 9. Августа, по новом, носле свечане службе Божије у храму свет. Војтеха г. Јосиф Крал председник „Средсредног друштва" заносним говором, у којим је ноздравио присутне и завршио је говор следећим речима: Добро нам дошли сви, који нам иружате руку помоћи за подизање нашега школства, наиме добро нам дошла браћа и сестре из братске Мораве, као и застугшици братског пољског учитељства, добри друзи и дружице са обала савских и из побратимске Хрватске, да утврдите братску свезу и слогу међу славенским учитељством у нашој држави, нека Вама буде за то хвала целога учитељетва ческога, и ја кличем Вама из искреног срца: „Живили"! Гов >р г Крала примљен је био са одушевљеним и бурним „Живили". За тим нрочитан је био допис, којим председник „Хр. нед. књиж. збора: И. Филиповић поздравља учитељску скупштину". Председнику се захвали од стране Хрвата г. Фабковлћ и од стране Пољака г. др. Т. Герстман. Језгровитим начином разложио је г. Фабковаћ свезу међу хрватским учитељима и сравнио је са ческим одношајима, кад је доказивао, да проФесор, који се стиди, што носи име у ч и т е љ, није достојан таког узвишеног нозива. Говор г. Фабковића утицао је осетљиво на околности, које владају међу учител.има народних школа и проФесорима средњих школа и сведочио о томе, да г. Фабковић добро зна бољне странке ческога учитељства. Говор г. Фабковића и г. Герстмана примљен је са општим тапшањем и бурним: „Слава!' 1 После ових говора изабрани су били почастни председннци г. г. Примус из Поличке и Новотни из Буђејов (ца^ и по томе прешло се на расправљање о надзору школском. Први је узео реч као ре® 'рент г. Ј. Кобр учитељ из Руонице, иза њега говорио је г. Фр. Хулка из Павликова, после ре®еренат г. Ф. Гироутек и народни заступник г. Др. Едуард Грегр., који је завршио говор : „Ми морамо напредовати на путу културе. Младеж припада пароду и он најбоље зпа, шта дец!1 треба. С тога не сме учитељство зависити ни од државе, ни од цркве, већ само од народа. Ко подкопава слободу учитељства, подкопава слободу народа." Пошто су говорници свршили говоре, донесено је следеће решење: Окружни надзорници школски над основним школама, имају бити бирани између народних учитеља основних школа, а пад грађаиским школама само између учитеља грађанских школа. Осим тога у свима школским већима, као и код школских власти, да буду учитељи достојно заступљени. На ческим школама да буду надзорници Чесн, а над немачким Немци. Другог дана скупштане било је на дневном реду питање о преустројењу учитељских школа и учитељских иснита. Први је говорио као известилац: г. Гуничка из Винохрада. Пошто министарство просвете намерава неке промене за учитељс.! е скупштине, да и она коју реч о томе каже. Гиворник за нужно сматра да се на учитељским школама, где се васпитавају народни учитељи за главпе (редовне) учитеље постављају самотаки мужеви, који су сами негда настављали младеж у народним школама. Јер како би могао