Школски лист

— 181 —

човек, који не иознаје по сопственом искуству ћуд и нарав дечију, не може васинтивати учитеље за деду. — Говорник нриметио је и то, да се на иренарандијама одвише пажње носвећује знању теоритичком и да сетера специјална геограФија и виша математика. А у место тога требало би ириправнике иоучавати у томе, што ће им у практичном животу од користи бити. Што се пак тиче испита о оспособљењу, нека буде такав иснит кроз практичан. Нека се од приправника на испиту захтева знање школских закона, али и то више практично. У сведоџби нека изостану редови и стуињеви способности из појединих нредмета и нека се само каже, да је принравник снособан за отнрављањз учитељског звања, нека се не чини разлика у спреми учитеља за школе вародне и градске. Јер временом може и онај приправник постати врло ваљаним учитељем, који је и слабије на испиту одговарао, а такођер може бити и у противном случају. После говора г. Ружичке говорио је некОлико речи народни заступник проФ. Пилшер. Пошто се нико више није пријавио за реч, решено је гледе реорганизације учитељских школа следеће: Да се на учитељским школама не чини разлика у спреми учитеља за школе народне и градске ; да се учитељски питомци више спремају у практичној радњи и да се у сведоџбама о оснособљењу не бележи никакав степен способности ни ред из појединих предмета, и да се на учитељским школама иостављају само таки учитељи, који су већ дуже времена с усиехом служили — на којој јавиој народној школи. На трећи нредмет: о нреонтерећењу школске младежи донесено је рвшење, да се школски часовл ставе на најмањ! број и то у I. разр. да не буде више него 16, у II. разр. 18, у III разр. 20, у IV. разр. 22, у V. разр. 24, а у вишим разредима 26 часова, да се ограничи учење необлигатних нредмета и немачки језик да се сматра као необлигатан предмет. Такођер да се органиче домаће задаће и да се женској младежи пружи внше времена за женске до.маће радње, које су им за живот од веће користи. Драгутин Елажек.

РАСНОРЕД ЛЕКЦИЈА У ДРУГОМ РАЗРЕДУ СРБСКЕ ОСНОВНЕ ТПК .ОЛЕ на оонову наставног плана за србске народне учитеље — нзданог од вис. срб. народног Школског Савета под 6. (18.) Јулија 1878. бр. 34.) IV. Рачун. (Н а с т а в љ е н о.) Осмог школског месеца. Прве н едеље: 1. л. Разширење бројева од 80 до 90. Сваки се новл број има на рачунаљци саставити и познати и пошто се учитељ увери, да деца знају, колико има у њему десетица и колико чисгих јединица; напише се број тај бр \јком на табли, и испита се, које су и на ком су месту десетице; колико има јединица, и где су оне написане. — 2. л. Оабирање додавањем јединица у бројном простору до 90. (степен први и други). — 3. л. Сабирање у ступцу до 90. — Затим додавање десетица на десетице (трећи степен). — 4. л. Додавање де-