Школски лист

— 56 —

Ку^ин^к грлд-к, пислл. крдл. всеушл- Пјштди 1829. год., страна 8, на 8-ни. Учитељевање је отпочео Јосић 1788. у Пегнти, где је живео у пензији после 1830 За њ се прича, да је био човек врло даровит и ваљан учитељ.

0 ВАЖНОСТН МОРМНОГ ВАСПИТАБА. (Продужење.) Уливати треба деци љубав к истини, поштењу и исгсрености Наклоност к томе већ се налази у деце, само је треба одржати и развијати. Не треба дакле дечију невипу простосрдачност изсмевати, него је треба чувати, да се нритворности, лукавству и ласкању не приволе. На жалост ће временом нужда многу децу научити, да све не кажу што мисле, али тешко и њој и нама, ако њу нротивно ономе учимо, гато мисле. Човек, који се у детинству лукавству, притворству и ласкању навикао, коме се те страсти као најважнија правила мудрости и Финоће хвалила, тај ће скоро свагда шкодљив, или бар несносан члан друштва бити Ои ће се тим лукавству и превари навикнути и у својима разговорима и радњама са другима без размишљавања онакима мајсторијама послужити, које нису изрично законом забрањене. Он ће бити у својима пресудама врло превратљив, те ће данас хвалити и узносити оно, шго је јуче кудио и презирао. Он се не ће никад смети усудити неумеснима радовима иротивити, особито онда, када то од оних особа произилази, које он као ласкавце упознаје. Он ће на последку за право пријатељство несиособан бити, а какву утјеху у животу и какве чисте радости он с тим губи? Зар се не тужимо непрестано на погрешке и недостатке дружевног живота? Па за што да се то хоће на будући нараштај да кривим васпитањем пренесе? За што се то хвали деци и младежи као добро својство и као добродјетељ? За што се осуђују деца, када истину кажу, или када мисли свога срца одкривају? За што се похваљују и награђују са особеном иажњом и љубављу, када се улагивати знају? Ту погрешку треба јако избегавати. Не треба спремати децу за подле ласкавце, него за слободне и племените људе, који су свесни свога човечанског достојанства, који истину више свега другог љубе и не плаше се истину рећи, када им дужност, или срећа других људи захтева. Верујте ми, да још није ни један искрен и поштен чо-