Школски лист

Ј

надучитељ," који би Фунгирао као унрављајући учитељ школе у котарском сједишту, а уједно био и надзорннк школа у истоме котару и реФерент код котарске области у школскијем нхзсловима. Даље би се ваљда ноставили окружни школ. надзорници и један земаљска школ. надзорник, који би се изабрали између нанреднијијех учитеља оеновнијех и средњијех школа. Ако се ове опо .збиља приведе у ж^вот у истину, то ће се онда народно осн. школе у Босни-Херцеговини моћи поносати евојом врло добро погођеном и удешеном стручном управом и надзором, који ће их брзо и темељито водити велаком развићу и напретку. Као што се из свега, што је досад наведено, види, службени положај учитеља народне основ. школе сасвим је повољан У своме званичном раду он, истина, зависи само од замаљске владе и њенијех органа, али зато ипак на његов службени, а особито пак на његов друштаени положај јако утичу и ностојећи изванредии политачки и вјерозаконски одношаји у овој земљи, према којима он, хтио не хтио, мора да у неколико свој рад и понашање удешава. Криво схваћеп ноложај и криво положен рад учитеља може овђе да створи њему у службеном положају по коју врло замашну тегобу, а у ванслужбеним одношајима доста немилог искуства. Зато Је иеопходно нужно, да учатељ води о томе потпун и озбиљан рачун. Њему је нешто мучније освојити срце и љубав народа ове земље, него ли је то могуће његовом другу на српској народ. основној, или којој другој вјероисповедној школи. У мјестима, ђе прије никакова школа постојала није, иде му у томе погледу још добро, — али мучни је у мјестима, ђе постоје јогн и конФесијоналне школе, а још горе тамо, ђе је народна основна школа поникла можда на рушеванама угасле српске народ. школе. Сва вјештина и врсноћа његова у служби, на и пајизреднији такт његов у друштвеном онхођењу пеће му стећи потпуног грађанског права и љубави у срцу и дому овога парода. Све је некако страшан као туђин, предусретан привидном симнатијом, а у истини пажен само са захтјева друштвзне куртоазије. У томе ће се ноложају налазити он још дуго и дуго, налазити све дотле, док врајеме и други утицаји неизгладе и неуравњају те изванредне политичке и вјерске одношаје у овој земљи. Но зато ипак и учитеља ове школе запала је врло мучна и тешка, али уз то још и врло замашна и значајна задаћа у просвјетном питању ове земље. Јер заиста — голем је значај и важност овијех школа по наш народ. И ако православна дио нашега народа ове земље већином сматра те школе као ангнтитуцију иротивну и опасну његовијем националнијем и можда вјерскијем интересима, то инак опште основне школе у овој земљи не стоје спрам њега под нипошто онако као н. нр. опће иучке школе у Хрватској и Славонији спрам тамошње његове браће. Док оне н. нр. служе искључиво само иптересима хрватске народности, а много и римокатолицизму — дотле ове у Босни-Херцеговини иду сасвим другијем правцем. Како се мени чини, и о чему сам ја потпуно убјеђен, оне су и данас, а док се још у нечем боље прилагоде овђешњијем ириликама, биће још и већма једини и главни Фактор, који ће, сабравгаи око себе подмладак свијех трију вјера једнога народа, бити у стању: да на велаку нагау