Школски лист

— 120 —

ШС НЗ БОСНЕ. IV. (Свршетак,) Било би на реду сада, да саоићим што и о „римокатоличкијом вјерскијем" и „мухамедансхијем" основнијем школама. Но како нисам служио у крају, ђе онијех првих школа има, а иогато у ове друге опет нисам имао ирилике ни унићи, то ћу у томе слабо што нослужити ноштоване читаоце овога листа. Што сам пак другијем путем ма и по ђекоје зрнце са тога поља прикунио, то ћу онако искрено и вијерно јавности да нредам. а) У Жају 1885. износио је број римокатоличкијех, вјерскијех основнијех школа 27. Многе између тијех школа јесу установа и власништво разнијех вјерозаконскијех дружаба у земљи и изваи ње, или пак „милосрднијех сестара." Има дакако и нешто школа, које су подигле и издржавају их иоједине римокатол чке црквене оппггине, или саме, или иак уз потпору земље и другијех мецената, али не знам у какову размјеру стоје једне према другијем. Десио сам се неке године на испиту у једној од тијех школа. Учитељско звање обављају ту милосрдне сестре. Цијела та школа па и све њено унутарње уређ^ње, рад и правац, учинише на мепе тај опћи угисак, да сам осјећао, е сам заиста на исгшту које опће пучке школе у сред бијелога Загреба, а не у Босни Херцеговинн. У томе се дакле вијерно огледа унутрашње уређење и крајња цијељ тијех основнијех школа у овој земљи. За чудо некак све ове врсте вјерске школе у Босни уз принцип и идеју вјере служе Још вијерно и ревно интересима националне искључивпсги, поцијепаности. б) Мухамеданци су имали исте године 760 својијех вјероисповједнијех школа. Ако те школе према садашњим просвјетнијем захтјевима и сто]'е на врло ниском степену, то су ипак наши мухамеданци урадили у томе погледу више за свој подмладак, него ли друге вјероисповјести за свој. Нема ваљда у њијех ниједнога мјеста у цијелој земљи, које има џамију и хоџу (свећеника —• учитеља) а да ту не би било њиховога мејтеФа (основне школе). Ако ништа друго ту се ипак њихов подмладак научи барем читати, писати и рачуната, дакако свз турски, а уз то још поглавито утуби и многе ставке из њиховијех вјерозаконскијех књига. С тога се они са неким поносом хвале, да боље и више уче и извршују свој закон, него икоји хришћани. А имају заиста и право. Те њихове школе имају и неку заједничку везу међу собом и неки вид заједничког централног задзора. Тако н. пр. имају они у СарајевЈ 7 једнога свог школ надзорника, који је зимус или ће бити прољетос путовао по Сарајевском окружју и нрегледао њихове школе. Да ли је то пак надзорник за једно окружје, нли је за цајелу земљу — нисам могао дознати. Но пониче сада међу њшма и неки вчд модернијех основнијех школа. Тако н. пр. по сарајевском окружју и у свијем већијем мјестима, а чини ми се уз судјељовање области, подижу се нарочити мејте®и, у којима се њиховој младежи предаје читање, писање и рачунање на земаљском је-