Школски лист

— 103 —

Садржај „ Наука о васаитању , I. књига" : Увод. А. 0 целима васпитања: I. Поштење. II. Знање. III. Осећање лепоте. IV. Рад. — Б. 0 средствима васпитања: I. 0 здрављу телесном. II. 0 здрављу духовном : а) 0 непосредном васиитавању : 1. 0 одржавању реда. 2' 0 образовању воље. б) 0 носредном васпитавању : 1. Материја поставе. 2. Форма наставе: т>) Расиоред наставе. 3. Методика наставе. 8. Наставпа средства. Према овом прегледу нека пошт. читаоци пресуде, да ли постоји „јака сличност у погледу расаореда обе књиге," — као што тврди г. Н. — Па баш и да постоји, „јака сличност," то нити би био грех, нити би било чудо, — кад обе књиге говоре о васиитавању , и кад су обе од јед ног писца. А да ли моја књига одговара постављеним задаЛама (јер има три задаће, а не једну, као што тврди г. Н.), — то је пресудила „ Матица Ораска кад је на основу два реферата (од г. г. проФесора Петра Радуловића и Аркадија Варађанина) наградила та дела, и то је пре г. Н. изрекла савесна и %еиристрасна критика, онда кад је нњига изишла (у „Српској Зора" од проФесора Мите Петровића иу „Истоку" од Јеврема А. Илића,) Завршујући моју реценсију г. Н. поменуо је „ иснрени братски обавештај"; а у почетку реценсије обећао је „ аоштену критику" пред „општим, неумитним судом јавног мњења". — Хвала му на таквом „братском обавештају!" Кад је он мени слао неко своје дело на оцену, он онда није тражио, да ја ту оцеву тако „братски" напишем и да је штампам у „Летопису" (па да и ја добијем награду за њу), као што је он „братски" поступио са својом оценом према мени. — А да ли је доиста „иоштена " критика г. Нешковића, то нека оцене пошт. читатељк овог мог одговора — на основи свега што сам горе изложио. V. » Да завршим и ја мој одговор ! Седам годинм је протекло, од кад сам писао „Поуке о васпитавању деце у родитељској кући." *3а то време ја сам — разуме се — стекао вшае искуства у погледу и на домаће и на школско васнитавање, и проучавао сам но више и теорију весиитавања и оне иауке, на којима се она оснива (особито науку о развитку и Физиолошку психологију); а нарочито сам тражио, не бих ли нашао што год ново у том. Па опет, после свега тога, ја нисам могао увидети, да је погрешна она основа, које сам се држао при писању поменут! х „Поука". А основа је овде та, да се у првом периоду младости човекове (првих седам година), који се у духовном понајвише на вежбању чула у ироматрању и на стварању нрсстих конкретних представа — из стварних осећаја, који се добијају чулним нроматрањем, и од чести на стварању сложених конкретних пред става или стварних опажаја. — Може бити, да сам где год премашио ту цел при упућивању на рад у основној школи ; али ја сам свуда избегавао генерализацију и апстракцију, као и логичко иамћење (у строгом смисл у) знајући добро (и пре, као и сада), да то није никако за децу пре другог периода младости (од 8. до 15. године.)