Школски лист

— 105 —

УПУТСТВО ЗА НЛСТЛВУ у србском језику у трећем разреду народне школе. (Свршетак.) II. Раширене реченице. Главни задатак граматичне наставе у III. разреду је упознати децу са нроствм реченицама, а кад се то постигне, онда ваља упознавати дену и са раширеним реченицама и то у III. разреду само са оним реченицама, у којима се нодлог разјашњује са означењем ила присвајањем, и у којима се прирок одређује на питање како ко ради ? или у којима радња прелази на какав предмет. Раширење иодлога ноказује се овим начином: учитељ напише на табли ову реченицу : „ђак аази," па пита децу. Шта је то? — (Реченица.) К п Ј е Ј е У Т0 Ј реченици подлог ? (ђак.) Затим прпдужи питање овако: Пази ли сваки ђак у овој школи? (Не нази.) Какав ђак пази? (Добар ђак пази.) Кад деца ову реченицу прочитају, учитељ пита какав ђак иази ? (Добар ђађ пази ) Децо! ми смо сад овде иодлог разјаснили и тачније означили, и то са којом смо га речи тачније означили ? (Са речи „добар".) Каква је то реч добар ? ГГридев Јесте, децо, то је придев али овде се тим придевом боље означава реч „ђак", и зато зовемо тај нридев овде у овој реченици означење. Овако се поступа са реченицама : „Добра ученица учи. — Добро дете слуша. — Мали Милан поје. — Јарко сунце сија. Вредни људи раде" итд. Одређење прарока на питање : како ко ради ? За ово имамо иримере у српском буквару иод насловом (стр. 55 ) Како ко радиУ Наставни је поступак овај: Учитељ напише на табли ове реченице: „Коњ трчи брзо " (Реч „брзо" ваља нодвући.) — Во иде лагапо. — Дете седи мирно. — Коњи трче брзо, а волови иду саоро. — Пси лају јасно, а овце блеје мукло. — Зечеви беже јако ; пужева миле лагано. —Орлови лете високо; врапци полећу ниско. — Туча удара оштро ■ снег пада млитаво. — Месец сија бледо ; сунце светси јасно. — Сла.вуји певају мнло ; жабе деру се ружио. — Добри ђаци уче радо. Вредне девојке раде иевајуКи." Код сваке реченице посебице нита учитељ: Које је подлог? Које је прирок? — Затим: Како трчи коњ? (брзо). Реч „ брзо " одређује већма прирок и долази на питања како ? и њоме се изјављује начин, којим се нешто ради. Раширење простих реченица са предметом на питање шта ко ради ? Ради тога писати ваља на табли иојединце неколико реченица, у коЈима је глагол ирелазан н. пр. Сељак оре. — Зидари зидају. — Млинари мељу. — Пекари иеку. — Пошто деца ногоде које је подлог и прирок, пита ће учитељ даље: Шта оре сељак ? (Оре њиву). Шта зидају зидави ? (ку(1у). Шта мељу млинари? (Мељу брашно) Шта пеку пекари? (Пеку хлеб.) Реч којом се иоказује шта ко ради је попуњење прирока, на питање шта ко ради ; и зове се у реченици иредмет. Примедба. Овде изложено градиво је довољно да се њиме забављају ученици трећега разреда. У србским школама у Угарској осим тога могу се овакова вештбања и са простим и расширеним мађарским реченицама предузимати.