Школски лист

— 203 -

врота троуголних плочица, са дашчицама, прутићи, кругова и иолукруговима разне величине и са провлачењем артије. Осим тога учила су деца следеће: A. Прокимеии. 1. Буди, Господи, милост Твоја, 2. Крепост моја и пјеније моје. 3. Појте 1>огу нашему, појте. 4. Јако возвеличишасја дјела. 5. Ти, Господи, сохраииши ни. 6. Снаси, Господи, људи твоја. 7. Господ креност људем. 8. Помолитесја и воздадите. Тропар божићни и цветни. И.: „Вси јазици." Б. Песме за певање: I. Ја сам СјјбиН срнски син (по Деспотовику). 2. Ја сам млада СрћкиЊа (но исТоме). 3. Већ се ноЉа саа зелеие. 4. ВеЛеИи ее Мио брег. 5. Рујна зојза каД на прозор. б. Уз'о деда свог унука. 7. Ево нас опеТ, зелени бреже. 8. Благо нама ■Тицама; 9. Весело бам деФе^ 10. Хајд' на ноГе, хајд' у школу ; 11. Ал' се небо осмеХиба. 12. ПесМа младог занатлије. 13. Голуб седи на стрејици. 14. Челица и Голуб. 15. Лети чела мадена, *— Уз то још и неколико других краТки* песМиЦа. B. Игре: 1. Полетела маЛа лабта. 2. Игра коло. 3. Слепи миш. 4. 4. Паун пасе, траћа расте. 5. У колу је јаГње, на нољу је вук. 6. Мо»1 С §у|јЦ (ећекеЏГшк. 7. бхесТеш згер гогааја^ Оа1аш1з Ј)6в1а итД. Г. Учило се на ПаМет и приказивало ово: Зелени се ливада. — Дивно гора лиета. — Ој, сунашце, што разгониш. — Ко се боји сам у соби. На прозору кавез стоји. — Сиротна ружа. — Радује се ФиЦа. — Зој)а млада на истоку плави. — Ком је Госнод заштититељ. — 11и, пи, пи, пи- Ох, како сунЦе Сија. — Алај'леиовај свет. — Гле: долина загрлила. У зеленом гају. — Од зиме се не бојимо. — Радујте се јесен дође. Мала домаћица. — Што си цветак покидао. — Чим се роса са цвећа осуши. — Уз'о деда свог унука. — Хвала теби, Боже благи. —С крстом легох и устадох. — Поштуј оца твога. — Божић, Божић бата. — Већ се земља из сиа буди — и још неке друге кратке несмице.

т НД ВАВЕДЕНИЈЕ, коју је говорио у Голубинцима Д. Прерадови$, каиелаи. Давно је то било, љубазна браћо, кад је „старецБ Закар1а, родителг. Предтечевљ" кроз сузе радости весело завапио: „приближисн предстателница скорбнш;чх г б вт> храмв свнтбхи лко свнта, освлтитиса — во обиталиш,е Всецара," као што нам св. наша црква у иесми својој данас казује, давно је то било, стотинама је година снег падао и нестајао са земље, ал овај дан остаде и до данашњег дана за све нас ирерадостан дан и „праздникт. веечестен'1,." Своро нам чудновато мора доћи, што Црква тако торжаиствено прославља тај догађај из младости Богородице, кад се узме особито на ум, да је морало бити тако, јер је тако наређивало слово тадашњега закона. Јесте, браћо, наређивао је и тада закон, да се Деца имају васнитати и на науку давати, а ностајао је и лен обичај, да се то нарочито у цркви чини, иа ипак је од велика смисла ова светковина и огромна значаја. А ево за што : Свем тадањем свету, иа дакле и власти тадањој, познато је било,