Школски лист

— 48 —

Овде се иште, даучениди у стању буду описивати кућу и њене делове г оиисивати делове тела човечијег и разговарати се о спољним чулима и радњама људским, о својим свакидашњим радњама код куће и у школи, ° ручку, о седмичним данима, о месецима и годишњем добу, да знају мађарски бројати у бројном простору: докле се у овоме разреду учи, да знају описати школско здање и школску дворану, да се умеју мађарски разговарати о домаћим животињама, а нарочито о псету, мачки, коњу, крави, овци, кокошки, гуеки, патки, ћурки и голубу и о различитоме дрвећу и поврћу, а особито о воћкама и о воћу, о врту и о радњама У врту.*) У четвртом разреду продужује се овај рад у заједници са прописаном књигом за вежбаље у мађарсчом читању и у говору. Где су рнзреди неподељени, све ово уче ученици четвртог разреда заједно са ученицима трећега разреда. (Наставиће се.)

БЕДЕШ ИЗШШ ШКОЛЕ И РОДИТШКЕ КУКЕ. Постоји ли заиста бедем између школе и родитељске куће, или не иоетој и ? Чиме би се дало једно или друго доказати ? Пођи само од ошнтине до општине и заиитај поједине општинаре : шта мисле о школи и учитељу (нарочито — кад се плаћања тиче)? Па онда иди учитељима и саслушај мх, шта они имају о оиштини и родитељима да кажу. Родитељи се често и то врло зловољно о школи и учитељу изражавају. Многи од њих и не увиђају, да су настава и васнитање нужни, а други опет мисле, да је за то и мање времена и труда довољно. Да ирост човек умну радњу у опште не цени високо, то је већ познато; он оцењује оно, што познаје, те по томе наравствено телесни рад много више цени, него њему непознати умни рад. Нарочито пак рад једног тако незнатног човека, који од толиких силних надзорника из других сталежа надгледан бити мора, не уме он никако да уважава али да критикује, то већ зна. Многи би хтели, као што већ горе поменусмо, да никакве наставе нема, јер би они онда могли своју децу на различите кућевне и нољске радње употребљавати ; другом се опет не свиде но гдекоји наставни предмети, трећи је незадовољан са методом учитељевим, четврти са појањем, а петом се опет не донада дело биће учитељево. Већина се тужи на рад местног педагога. Скоро сви мање или више ронтају на школу и учитеље, кад имају што за њих да пла*) 0 свему овоме, што се ив мађарског језика учи, као и осталом раду школском,дужан је сваки учитех саставити пре почетка школске године специјални наставни план и распоредити цело наставно градиво из сваког иојединог предмета на седмице, на часове и иолучасове, у којима ће се свака поједина лекција предузимати, а сваку свршену лекцију има он тачно уводити на дотично место у записник свакидашњег свршеног рада школског са означешем, које су нове речи том приликом учеиици научили и које су реченице склопили и за вежбање у мађарском језику тога дана унотребили.