Школски лист

— 49 -

1,ају, била то плата учитељева или трошкови за зидање школе, или други какви школски издатци. Често се онда и учитељ и школа отирављају тамо, где трава не расте. А доказ свему је тај, што у народу још није довољно развијепа разборитост и осећај за школу и учитеља. Та неразборитост — на жалост — проузровује често нодизање бедема између школе и родитељске куће. Иа и саме изјаве учитеља потврђују, да овај бедем у истини постоји. Колико се пута сиротани морају тужити, да им се ово или оно ускраћује, што им у ствари припада ; да их овај или онај због тачног вршења њихових званичних радова опада или вређа, да се њихов наставни и васпитни рад од стране родитеља не само не потиомаже, већ се истом шта више и речју и делом против ради. Па какав је глас општине, који у школу продире, исто такав је и одзив, који се из учитељевих уста натраг враћа или — обратно. Наравно да то није у свима општинама иодједнако, шта више и у једној истој општини не стоје поједини у једнаком одношају наспрам школе, а да између школе и родитељске куће и то — на жалост — врло често ностоји велики бедем, то само онај не може увидети, који не ће да види, или који баш Фактично не види. Шта је узрок, да родитељи и учитељи често у оту/јеном, шта више у неиријатељском одногиају једно насарам другог стоје ? Каткад ће биги томе узрок невешто и нетактично понашање учитељево, каткад и саме неумесности у званичном и приватном животу учитељевом помућују међусобни добар одношрј, а кадкад опет непристојност и пакост других доприносе много томе. Али корен зла не лежи баш поглавито у томе. Он лежи иного дубље. Вило је доба, квда се школа ни најмање није обзирала на то, што људи и време изискиваху, већ је оно чинила и по оним се наиутцима управљааа, који су при зеленом столу сковани били, а за праву истанитост ни нијмање нису се бринули—шта више: они су изискивали, да се свет но њиховим скученим идејама унравља. А томе је само шоластизам старијег и новијег датума узрок ; он је пре свега онај, који је школу и учитеља као странце у свет реалности ставио ; он је главни кривац, што се између школе и родитељске куће толики висок бедем подигао, да једно друго видети, наћи, љубити и узајамно нотпомагати не може. Што год се је више онаког творива учило, о чему народ разумљивости и појма не кмађаше и чију цељ и корист не увиђаше, у толико се је родитељска кућа све више одаљивалз од школе. На то је сасвим природно и појмљиво! Но то све не искључује могућност, да су и други узроци том отуђењу много доприносили, као што су н. пр.: социјалан положај, опште и ио позиву образовање учитељево, извесне ногрешке и слабостн његове као и сувремене околности итц. Шта можемо и требамо радити, да отклонимо оту/јење, које иостојц између школе и родитељске куКе ? Шта би се имало у опште у том погледу чинити ?