Школски лист

— 50

И шта би имао сваки ноједини учитељ у том иогледу радити? Пре евега је дужност оних, који наставом управљају, да наставу и васиитање тако удесе, како би исти захтеву модерног живота одговарали, а при свем том у стању били благородно на множину утицати. Даље је дужност наставне унраве, да учатеље у такав званичан положај стави, како не би они народу као нека наметнута пришипетља, већ као самостална целина изгледали. Стручни школски надзор има међу осталима своју позорност и на то да управља, да школа никад из вида не изгуби: додир са животом. Отклањајмо пре свега застареле теорије жалосног шоласцитизма од наших школа и унесимо у њих цвет и плод корисног живота! Настављајмо развијајућим начином и увеџбајмо научено тако, да се никад заборавити не може. Не бринимо се само за мртво знање, него покажимо народу такве плодове, да учитеља и шкслу као племити и корисни извор живота и добра — познати и љубити иаучи. А ноједини ? Иснуњавај савесно своје дужности као васпитач и учитељ ! Буди народу у свакој прилици веран и поуздан, а при том несебичан пријатељ и саветник и ако је можда и у таквим стварима, које не спадају у тво.ј позив! Изображавај се непрестано како у онштем, тако исто и у стручном знању, па буди и у том поучан пример народу! Чувај се, да не постанеш роб ниских страсти! Дели с народом и радост и жалост! Али с народом живети — не значи : сасвим подати му се. Буди с људима иријатан, но с њима не ниј, не картај се, не пиј братинство итд. Припадај народу, али еачкњавај његов благодарни део: наравствену сталност и душевни правац. Ако се тако у опште и посебице конзеквентно радило буде, то мора народ све више и више новерења к школи задобијати и тако ће могуће бити бедем, који се још на жалост између школе и родитељске куће налази, постепено уклањати и умањавати га, а на послетку и еа свиј^отклонити. Бог би дао, да се то што пре збуде! Е.

МИНИСШСКИ ИЗЕШТАЈ 0 СТАБУ ШКОЛА У УГАРСКОЈ ГОДИНЕ 13861 (Наставак.) У извештају се напомиње, да је свака тпкола у свом наст. плану све законом нрописапе предмете узела, али су се ти нредмети само у 11,196 школа предузимали. У овом погледу на првом месту стоје државне школе : од 1000 државних школа у 848 1; од хиљаду приватних у 830 4; од хиљаду унитарских у 810 2; од хиљаду друштвен1«х у 739 5; од хиљаду општинских у 756 1 ; од хиљаду чивутских у 752 2; од хиљаду католичких у 742 2; од хиљаду еванђеличких у 740; од хиљаду ре®орматских у 700; од хиљаду иет. правсславних у 495 2 ; од хиљаду гркокатоличких у 429 4 школа нредавани су сви предмети, који су обележени у наставним плановима. — Као што се из овога види, код грко-католика и ист. православних у иајмање школа нредузимано је оно, што јеунаст. илану нрописано. Ово је за то — каже се у нзвештају — што је код