Школски лист

— 39 —

децу, која су у таквој школи и уверићете се, да је тако ; јер ћете опазити на самој деци израз саме муке и скучености и као да вас самим лицем моле : „Ходите, избавите нас, који смо дошли да потражимо духовне хране, а место ње добијамо страх и мучеље. Приђете ли ком од ученика и заиитате га за његово вме и нрезиме, за име оца, мајке, браће итд., он вам на сва питаља одговара тихо, испрекидано, као да је у грозници. Ученик се уплашио, не сме да вам одговора и ако одговара и то са зебњом и страхом. Дигнете ли руку, да га помилујете и да охрабрите, он се тргне испод ваше руке као од врелог гвожђа и иогурен далеко од вас очекује, да га ударите. Сви покушаји да га охрабрите, остали би без успеха. Ако се обратите целом разреду с каквим питањем, они вам одговарају мртвом тишином, да вам се крв следи у жилама. Невероватно вам изгледа, да од свију ђака ни један вам не уме на постављено питање одговорити. Има их и који знају, али не смеју да вам кажу, јер се боје, да не погреше, а ту ]е и учитељ, од кога највише стреие. Посматрајте ту исту децу у дворишту. Чисто вам сумњиво изгледа, да су то иста она деца, која су мало пре у школи жалосна у лицу, души и скучена у говору била. Сад су весела, слободна, упуштају се с вама у разговор без икаквог страха и зебње. Чудно вам је : откуд сад на један пут тако нагла промена. Ево откуд. У школи је био учитељ, који их је у прекомерној стези држао, а овде њега нема — нема ни стеге, за то су врло раскалашна у слободи, јер прекомерна стега, прекомерну слободу рађа, или : „ Једна крајност другу рађа." У таквим школама догађају се и овакви случајеви : Учитељ је донекле држао час, но за тим оде или у своју собу, у двориште или у каФану — ово последље на жалост као да најчешће бива, особито ако је школа близу каФане. Децу пак остави у школи. Деца као деца чим виде, да је учитељ отишао, почну се задиркивати, гуркати, шадити и ларма се дигне. Не иотраје дуго, а ево учптеља, који чим ступи у школу, громким гласом викне : ко је викао ? ко је био немиран ? Деца уплашена, сва гледају под скамију. Ни једно не сме се јавити : да је живо. \ Шта сад да ради учитељ ? У место да их родитељски посаветује, што му и доликује, јер он замељује деци оца и мајку и да им каже : да то не ваља,