Школски лист

— 40 —

да не доликује ђацима, да не чине други пут итд. Он, ваљда да не би рети трошио, бије или сваког десетог као у војсци, или цео разред остави преко подне у затвору без надзора и оде тврдо убеђен, да ће му то што помоћи. Ал' од помоћи ни помена нема, још ће их горим направити. Да ли може бити у таквим школама правог — скестраног васпитаваља ? Не. Овде је васпитавање шамар (ћушка), а уједно и средство за одржавање реда у школи, а тим и за постпзаваље цељи. Ма каква била средства, само да се постигпе успех, да се дочепају што масније плате. Они одржавају ред онако, како су га и љихови учитељи одржавали — просто подражавају им, а не потраже бољег средства за одржавање реда, него мисле: добро је и овако. Знамо : добро је за вас, ал иако ли је за ону јадну дечицу. Таква школа и није школа, већ је као тамница, V којој су стрпани 40 - 50 ученика, који проводе своју златну младост у чами, страху и трзавици, а над којима господари гвоздена воља мучитеља-учитеља. Да лз се може овако постићи цељ школе ? Да ли су ова средетва при одржавању реда целисходна у настави, или у ошпте у васнитавању ? Не. А запитајмо се : каква ће та деца бити доцније васпитачи и родитељи своје деце ? Никакви. До сад смо у кратко видели каква су дисциилинарна средства употребљавали ради одржавање доброг поретка у школском раду — животу у старо, а од чести у ново доба и уверили смо се: каква су та средства. Но сад да тражимо друга средства за одржавање иоретка у школи. (Наставиће се.)

ГОБОР НА СБ. СШ ПРОСВШТШ. Данас се на све страпе васколиког Српства, где год се српска реч чује и где год се српским духом дише, узноси слава и хвала, хори се песма и весеље, јер Србин прославља у т спомену једног од највећих синова свога народа, оснивача школе, првог учитеља и просветитеља народног и првог архипастира : св. Саве. Да дивне ли и узвишене свечаности српске ! Овом светковином доиста показује срнски народ, да уме високо ценити своје всликане, који су кроз цео век свој само за њега живели.