Школски лист

— 95 —

чине оне велико зло целом народу своме. Народ српски многб је назад с тога, што се у љему слабо развија економска свест, а та свест ниче само из радљивости, коју ваља баш понајвише мајке српске и оне, које мисле то да буду, својски да негују. Када би у том удариле правим путем, тада би благостање народа нашега постало царство, у ком никад не би залазило сунце. Има ли игде лепшега примера Српкињама за радљивост, но што је био у двору српског краља Уроша Великог, где се краљица и снаха њезина нису стиделе прести вуну и радити друге домаће послове. Тај пример нека имају на уму све оне женске, које се боје, да ће, ако узраде, изгубити нежност и лепоту. Можда ће оне радећи доиста постати нежне и налик на римску богињу лепоте, али нек не забораве, да је та иста Венера римска уједно била и богиња лешине. Владимир Краои^..

ШКОЛСКА ДИСЦИШШНА. По Комеисном и Корфу. (За награду.) (Свршетак.) В) Пачин иримењивања дасгџшлинарних средстава. Цељ примењивања дисциплинских мера је или да се преступи предупреде, или да се преступи казне,*) да се не би понављали. При примењивању дисциплинарних средстава учитељ се мора чувати гнева, раздражења и љутине, но треба : да их примењује ни строго, ни благо, већ умерено — с родитељском љубавл>у и искреношћу, да би онај, на ком се дисциплинарне мере примењују, увидео, да се то чипи ради њега и његовог ноболшања, а да не прими као последицу гнева и раздражености учитеља, но као последицу преступа, што је он учинио и твм ће се чувати, да не би у будуће казну заслужио и учитеља љутио. Ако се деси, да је какав ђак врло неморалпог влсдања, иа ве само што је сам такав, већ и своје другове одводи с правога пута, то над таквим учеником треба сва дисциплинарна средства од најблажијих до најстрожијих применити, па и прут

*) У духовне казне спада и падзор у овом случају, тсад ученика ненрестано надвирава учитељ, а кад је овај спречен, онда ко друх^и — сдужитељ, или који од ученика. Тада се ученик осеКа на сваком кораку, да је неслободан и тим је казна врло осетљива.