Школски лист
Грађанство је изразило уцвељеним родитељима саучешће, проФесорски збор учитељске школе, а по том виша девојачка школа са народпим учитељима и учитељицама отишли су у недељу пре подни, где је најстарпји учитељ х\ Ника Грујић изразио осећајну тугу и саучешће учитељског збора, желећи од Бога утеху и мир ожалошћеној нородици. — Г. Н Ђ Вукићевић био је јако норажен великом несрећом, али покоравајући се вољи Божијој, нада се, да ће га моћ Божија укрепити и да ће са милом усиоменом па своје иокојне за благо школе и народа, а особито као пријатељ учитељства порадити, да се осети и види нанредак његова рада. Молећи се вазда Богу, да му укрепи и одржи живе и здраве оне, који су му тако мили и драги. — Није било ока, које није ири тој жалосној сцени засузило, а није било душе, која није истинито желела, да Бог услиши молитву претужног родитеља. Тога дана после подне био је погреб у 5 сахати но подне. Ма да је био вашар, опет је закрилио свет широки сокак. Г. Сава Теодоровић приредио је укоп врло свечано. Омладина је носила око сапдука Факље. На сандуку умрлог било је положено 9 вепаца и то ови натписи : „Непрежаљеном свом Милану" — баба, мама, сеетрице и брат. - 2. „Своме незаборављеном сивовцу" - стриц Петар Вукићеви!). — 3. „Милану Вукићевићу правнику" — Сомборска приправничка омладина. — „Свом верном и искреном побратиму" — Давид Коњовић. — 5. „Незаборављеном другу Милану" — другови му. — 6. „Своме незаборављеном сестрићу" — Ангелина Ракић. — 7. „Незаборављеном нећаку Милану" — теча и тетка из Вртпца. 8. — „Свом милом својаку Милану" — Агница Лукић из Вршца. — 9. Милану Вукићевићу. У цркви је појало тужно опело сомборско српско певачко друштво, а обучено беше целокупно свештенство са оба ђакона. Говореие су две беседе. Јовап Јовичић, ђакон и катихета, говорио је о смрти и животу, те у колико је покренуо нас у почетку на тужне осећаје, у толико касније зпаоје умирити и спремити за све евентуалности. Беседа му је ремек-дело, а проиоведање узорито. — Други је беседник био друг и пријатељ покојников г. Ђорђе Ђуришић, свршени правиик. — Он нам је изнео живот нокојников и успомене из живота му. — Он нас је ужасно растужио, јер нам је показао, каквог је доброг Србина Српство изгубило, како су другови честитог и характерног