Школски лист

169 -

инглески парод, да је први у свијету. Сабори српски уз мапастире и цркве, гдје се народ стјецао из далекијех крајева и савјетовао се у сваком послу и нјевао своје јуначке пјесме, да ли су српском народу доста снаге, да се одржи. Држава ће сама себе васпитавати, кад пе дозвољава, да се често мијења облик владавине, јер то је за државу највеће зло. Стари Јелиаи пропали су само за то, што иијесу били доста конзервативпи, да уздрже онај дивни дух, који је равнао њиховим развијањем. Што је развило инглески народ, да је дапас први у свијету, а што је сачувало сриски народ од толикијех биједа и невоља, од петвјековнога ужаснога ропства турскога? Уз друге Факторе ноглавито њихов конзервативни дух. Но овим се не тражи апсолутан конзерватизам као у Кинеза, јер он не да, да се народ даље развија и убија му тако животпу снагу. Једном ријечи : Држава ће сама себе васпитавати, ако васцијелим својим животом васпитачки дјелује па народ. Тако ће држава оплеменити јавни живот, стаће на пут разнима опачинама, које су данас заузеле јачи мах, него икада до селе и које пријете, да оборе и униште и оно мало добра, што се у народима сачувало; тако ће унијети у обитељи здравији дух и стварати здравије темеље бољему јавпому васпитавању; тако ће обитељима дати јачу васпитну снагу, којом ће благотворно и величанствено утицати у јавне послове. Повратимо се сада школи. Како смо горе видели, главпа је задаћа народне школе: да васиитава Јер је тако учитељ душа школе изавис и васпитање школско једино од њега. Какав учитељ, онаково и школско васпитање, ако су друге околности ногодне. Учитељ васиитава наставом, заптом и особношћу својом. Настава утиче индиректно на васпитање, јер уноси у душу преставе и појмове, који раширују мисаони круг. Но овакова настава, какову данас даје народна школа, веома слабо потпомаже јавно васпитање. Учитељи треба да својој настави даду јачу васпитну снагу. Дастервег то означује овако: „Има знатнијих чинилаца нраве просвјете, но што је знање. Знање памћења, вањско знање, нема никакове вриједности, али право унутарње знање душе, које је привријеђено трудом, напором и духовпим радом, знање, које је доживљено и у крв уиијено, иостаје састојина карактера, која тежи, да знање даље рашири. Код знања дакле пази се на истинитост и на начин, како је