Школски лист

— 170

привријеђено. Онај је дакде нрави учитељ, који умије иотакнути дјецу, да себи и п тину нрисвоје снагом и јачипом, преданошћу и љубављу. То ће постићи, ако у дјеце развије довољну пажљивост, која истину упија; ако разбуди вољу за учење, што је најљепши успјех наставе; ако произведе и уздржи марљивост ученика; ако их навикне, да миелећи раде и радећи мисле, да рацосно и успјешно раде Па тај начпн објективно знање постаје субјективном свагом, која оспособљава за субјективно делање; знање не оста,је имање (е1п Наћеп), него ће бити, или је већ од иочетка постајање (ет \Уег<1еп) и бивство (ет 8ет)." Настава је њежнија и лакша страна школскога васпатања, док је запт много озбаљнији и тежа страна његова. Ако је веома нужно, да наставу провејава виши дух, који оживљава и развија, још је нужније, да такав дух задахњује зант школски, јер „спага занта, како каже Француски педагог Грегоар, лежи у идеји, коју има о њему онај, који му се повинује и коју му даје онај, који га промјењује." Зант извире из школскога живота, који треба да има породичан карактер, а да је уз то озбиљан, јер само онда произвађа у дјеце послушност, која је избор свијех другијех врлипа. Али треба да има и ведар облик, јер „школа, у којој је веселост осповна црта дјечија, ирољетњи је врт с путовима и цвијећем, које је пуно пунцато наде" ( Дистервег). Но није доста, да се прави дух унесе у запт, него треба тако удесити, да тај дух остане вавијек здрав и свјеж. „Најљепши начин за школски запт каже нам сунце небесно, које земаљском биљу дава вавијек свјетлост и топлину, често дажда и вјетрова, а кашто само муње и грмљавину."*) Настава и запт треба да хармонијски утичу па дјецу. Радња њвхова треба да се поглавито састоји у томе, да у дјеци развијају јасне, јаке и племените оејећаје, јер се па њима оснива сав духовни живот, јер опи Формулишу и оваплоћују сав духовпи материјал и јер осјећаји највише утичу на вољу, ту полугу и иокретну снагу свега рада и делања. На добрима и јакима осјећајима лако је даље зидати. Таки дух треба да провејава заптом и наставом и онда ће тек да донесу прави плод, онда ће тек да заснују јаче и боље основе јавноме васпитању, онда ће тек моћи да поправљају и па добро обраћају нокварено друштво.

*) Комепски: БМаеИка, Стр. 191.