Школски лист

— 119 —

нема код наших учитељица, али га много више нема, него што га има. А нема га због овога: наше препарандије осим ствари методично-дидактичних, педагогу потребних, не приуготове васпитаника никако за друштвени живот, нити му потребе друштвене било с . којег гледишта не разјасне стварно, да их колико-то.шгсо може својим непознавалачким оком схватити и по способностима својима проникнуги у њих. Сво знање које у васпитанику остајс, огромном већином јесте оно које је васпитаник добио још у гимназији или другој којој средњој школи (за мушке,) и кад једном такав васпитаник ступи у живот и упозна потребе без којих неможе напред, зна какав га посао чека, те зато и употреби неко већи, неко мањи део свога времена, да своје уско знање прошири. Па онаком темељу, којега је дотични из разних реалних нредмета у гимн. стекао, може се то с повољним успехом постићи. Да ли то све горе речено може важити за женске на то је лако одговорити, јер гдо је слаб основ положен у преднауци, разуме се да ни даљи развитак не може бити онакав каквог горе наведосмо. И колико се до сад приметити могло, може се рећи, да је ова последња тврдња истинита. А за боље разјасњење истога додајем, да ја никако не држим да су томе саме учитељице криве с-а свога слабог хатања за усавршавањем својим, него држим да је недостатак у томе: што с.у више девојачке школе у извађању свога просветног програма, одвећ површне. А површне су с тога, што им је по томе изгледу наставни план положен на одвише празном темељу, према томе дакле што женскиња у вишој дев. школи никаква стварна темеља не стече знању своме, не може она истог стећи ни у препарандији, јер тамо се већином обраћа иажна методично дидактичној струци, а остала знања се у доста уском обиму изучавају; да се не рекне: е се оно исто из пређашњих завода понавља. Нрема томе, женскињи која као учитељица у знању свестраном хоће да напредује упоредо са својим мушким друговима, треба много више труда и времена, јер она мора са својим даљим образовањем да попуњава и ону празнину коју није темељно ни у преднауци примила. На основу тога, разуме се, да се од ње не може очекиватп да буде онакав пијонир, како је речено напред у овом нисању. Према томе могло би се желити, да четир разреда више девојачке школе, одговарају дољњој гимназији осим латинског језика. А четир разреда препарандије да одговарају школи која ствара потпуно спремљене питомце за друштвени живот, те би по томе требало у препаран-