Школски лист

— 120 —

дији избацити све непотребности у предавању, а реалним предметима који се до сад предају проширити границу и поклоннти им толико пажње, колико се поклања и методично-дидактичној струци. Кад би из таких препарандија излазиле учитељице, нема сумње да би много више имале воље, склоности н способности за свој пионирски рад међу својим сестрама мало нросвећеним, и да би онда нредавања која су горе истакнута одговарала потпуно својој сврсм, разуме «е и опет тамо тако, кад би уз голо теорисање било досга и практичног поступка. Учитељице морале би бити интимније и боље познате с народом, него што је то до сад био с.лучај, јер многе од наших учитељица ваљда мисле да ће оне с тим стећи неке веће важности п решпекта у народу, ако су у своме понашању према народу врло затегнуте. Те према томе и видимо у многим општинама, да, или су иомешане са првом интелигенцијом у селу и ни с ким више, илн ако тога нема живе у осами као неке калуђерице. Као што учитељн за свој рад подносе -свакојатсе неблагодарности, и као што се њиховом раду пришивају разни прљавн смерови без икаква основа, исто би тако било и са овим радом којег би учитељице започеле, али то нас никако неможе отуђити да не радимо вољно, ако и не у свима правцима друштвеннх потреба, а оно бар тамо где смо најјача терена захватили. (Свршиће се.)

СБ. САВА. (Поглед на једну лепу страницу српске историје и педагогије.) (За награду.) Бура пемоћи омућује ми ум. Како да се достојно опева благороство тпога корепа и славна дела твоја светитељу Саво. Јер нико те не може песмом нрославити, све да има у власти мпоге језике. Кондак 2. акатиста св. Сави (Летогтис, 109.) I. Срби, јер су преисторијеки народ балканскога полуострва, примили су хрингканство из уста самих св. аностола. Историја сведочи, да су кроз српске земље пролазили св. апостоли Иетар, Јаков, Андрија и Наво и да су Србима њиховим властитим језиком проповедали Христову науку. Према томе имађаху Срби доста рано своју народну литургпју п јерархијско уређење. Са хрпшћанством добивај}'