Школски лист

се народ заразити Филоксером назаренском? Узимам само н.у овде. Не, то није могуће. Данашње свештенство наше је далеко од тога сумњичевва. И с тога, ја отворено велим: религију у иовторној школи морају свегитеници ирихватити. ЈБима борба са назаренством и приличи. Они су пионири св. православља народног. Само ће га они спасти !... Када дете сврши основну школу са својом дванајстом годином, оно је изнело из ње довољног основа из религијске наставе. Томе је доказ и постојећи „наставни план". II сад, на тој основи ваља зграду подизати. Ваљаје „иалирати". А да ли су за тај посао способни учитељи ? Имају ли они за то спреме ? Када се за свашта саособност тражи, овде је још најнужнија. Према томе, очевидно је да учитељи основних школа нису томе послу дорасли. Ту могу наставити само позвани делатељи. А то су свештеници народни. То су делатељи у винограду Господњем... Но и тај подухват свештенс.тва, да религију у повторној школи предаје, не сме бити као од беде. Он мора бити посве озбиљан и одлучан. И свештенство наше, које је свесно свога позива, не треба томе да се противи. Оно ваља баш свом љубављу замисао ту да прихвати. Тако ће само свештеник посведочити, да је веран пастир стаду своме, који и душу за овце своје полаже. И један део свештенства посао тај већ врши. Шта више, као што нам је познато, по комуналним школама предаје свештенство религију и у редовној школи. Па кад један део свештенства може да негује религију у редовној школи, онда још пре може и то са мање труда приватити је у повторној школи. Тим начином истребиће за рана губу из тора и назаренску јерес у клици — рећи — угушити. Но што је још важније, само ће себи однеговати стадо духовно; и познавајући га скроз, као добри пастири знаће ода сваке непогоде га одбранити и — сачувати. Још као морална добит била би и та, што би се младеж јаче, верније и истрајније приљубила св. вери православној. У св. цркву би уредно одлазила. У одређене постове би се причешћивала, а тиме би се још постигла и чиста и права она свест црквена која ваља сваког православног Хришћанина да краси. Изишавши сад из повторне школе, и ступивши у живот — било мушко, или женско — свако би остало тако, какво је и однеговано. А ово је тим вероватније, што се зна, да ће бодро око духовног чувара и даље да мотри на рад и живот васпитаника. II на тај начин отпала би свака. могућа