Школски лист

— 160 —

VI. Две стотине година живовао је Србин лепо и славно под славнима краљевима и царевима из дома Немањииа, две стотине година за најславније епохе у животу своме иђаше Србин вољно да стигне мету човечанског развића. Неслога српска и сила турска срушише српску царевину и Србин поста роб крволочноме Турчину а напредак, који заснова св. Сава а његови насљедници наставише, наједном се прекиде, ојајне светлостн нестаде а место ње завлада страшан мрак, у коме су авети, крволоци и вампири пировали свој крвави пир, стреме^ћи да угуше и саме сећања на пређашњу славу п величину, стремећи да угуше сваки даљи напредак Србинов. Ал.и Србии имађаше у себи неодољиву снагу, која га је очувала од пропасти. А то је православље и св. Сава. „Ако и паде, — вели Мајков, — државна самосталност и неки се посебни људи истурчише, опет Срби осташе Срби какви су и били са својом вером, са својом народношћу и са живом љубављу к самосталности. КатастроФа, која је уништила зграду српске царевине, није могла Српству учинити никакова квара. Политична па и особна слобода српскога народа столећима је угушена била тешким турским јармом, али је Србив био слободан и независан у својој сриској цркви, која није давала да српски живот труне страни елементи, те је тако уздржавала живот српскога народа и оживљавала га све новом и новом снагом. У робовању надомјештала је српска црква политичну слободу а својом дивотном моралном науком водила је српски народ преко политичне провале и неизмерних непогода узвишенима идеалима и снажној самосвести народној, што је онако дивно оцртано у величанственима творевинама српскога народнога духа". А св. Сава, чије је тело почивало у кнвоту у манастиру Милешеву, бејаше и сада срце, које је тешило и храбрило Србина у патничком животу његовом, као што вели Мијатовић. Манастир св. Саве бно је као тврда кула морска, на којој се никада не гаси сјајан пламен, којп далеко у мрак светлост баца. Па и то му уништи бесни нотурчењак Синан паша. 24. априла 1595. даде на Врачару спалити мошти св. Саве, мислепи да ће тиме утрнути жнвот српскога народа. Али се паша преварио. Кроз праску паклене ватре и дивљу вику бесних Турака, кроз зве-