Школски лист

— Зб учитељу подривена морална моћ и не остаје им други начин, да укроте питомце своје, него прут и страх. Но још се већи ударац даје родитељском угледу, кад дете држи да сме стрести са себе окове послушности и отказати поштовање према својим родитељима, на које се оно свикло или кад родитељи изречно допуштају детету својем, да не испуљава дужности које му школа налаже. Свако дете у души осећа оправданост школских захтева, мада показује, да се буни против тих школских заповести, које иду на ограничење слободе. Тако се мора затомити поштовање према сваком авторитету, и у опште осећај о правди и неправди ослабити и олабавити. На то исто излази, кад родитељи не познавајући својег положаја према деци, учигељев углед и моћ, призивају у помоћ, да би свој код деце одржали. Тиме они не понижавају само себе пред децом својом, него и учитељу криво чине понижавајући га до баука и страшила дечјег, у место да га истичу као предмет љубави и поштовања. Један од најблаготворнијих утицаја, који школа врши на дете, је у том, што га она приморава да се нађе у разним приликама и прилагоди разним ћудима и наравима, које у исто време на њега утичу. У том је природно проширење оног круга живота, у којем се дете дотле, у породици, међу браћом и сестрама, кретало. Велика је добит за доцнији живот, за будућност детињу, кад се оно још за малена, у школи научи, како да се понаша у разним околностима и према људима са разним ћудима, с којима у додир долазило буде. Друкчије осећа дете у школи а друкчије кад је код куће, друкчије се понаша тамо а друкчије овде. Школа дакле припрема дете за живот, крепи га и оружа против многих и многих незгода и неприлика у животу, те со све тобожње одлуке засебне наставе и кућевног васпитања губе према школском васпитању и великој добити од њега. Ништа лакше него да с младим бићем детињим срасте нека неодлучност и колебање што веома кочи точак здравог развијања, а то бива нарочито онда, кад су захтеви чинилаца васпитних један другом противнп, кад се с једне стране нешто захтева, што се с друге запрећује, јер није тако лако успоставити склад и једнодушност између школе и родитеља. С тога ваља да се школа и родитељи пред децом показују, као сложни спрежници, међу којима влада једна воља, једна мисао, а ако се деси, да се који пут у чем разилазе, та разлика не треба да изазове колебање У осећајима, суду и вољи детињој.