Школски лист

— 57 —

деца су још обично врло слаба а да би могла разумети религијске истине, — и због тога треба дете тек онда упознавати са бићем Божијим, када му се развије разум и моћ мишлења да би тако имао снаге, да се уздигне до разумевања религијских истина." На ово ми одговарамо овако: Васпитавати децу у религији не само да је могуће, него је и врло лако. Шта нам је до тога сгало, што деца не могу умом схватити религијских истина? Религији није толико потребан ум колико јој је потребно срце по речима св. Писма: бллжжги чистш мрдц*л\х гакчч тУи Богл оузрдтх." (Мат. У. 8.) и „«рдц{ллг Б-кр&тсд вх (Римљ. X. 10.) Истина да је детињи разум слаб али је зато слободан и чист од различитих предрасуда, те је тако за истину пријемљивији. Што се пак тиче чувствовања, познато је да су она код деце много чистија и светлија него код одраслих. Срце је детиње слободно од страсти, у њему нема злобе ни мржње; оно је чисто као огледало, њежно и меко као восак, те се по томе и религија може лако укоренити у таковом срцу и може у њему без препреке рађати своје небеске плодове. Чуветво дужности је оно, које се прво пробуди у срцу детињем, али то прво чувствовање уједно је и изјава пробуђене религиозне свести у срцу његовом. Прва чувствовања обвезаности, љубави и благодарности према оцу и матери уједно су и први појави детиње религиозности. Па зашто да дете, које овакова осећања гаји према своме видљивоме оцу, не може иста пренети и на свог невидљивог Оца небесног ? Када дете зна, да оно зависи од својих родител->а, зашго дакле да не сазна своју зависност од Творца и Промислитеља свију твари ? Кад дете може љубити своје родитеље и кад им може поверавати осећања своје душе, — зашто да не може ту љубав и то иоверење пренети на Онога од кога нам долази бсакх длрх совејшинх - (Заамвона мол.) Божански учитељ Господ наш Псус Христос, не само да држи децу способном за богопознање, него нам и њихову простосрдачност за пример ставља говорећи: „ Хвалим Те, Оче, Госаоде неба и земље, што си ово сакрио од аремудрих и разумних а казао си иростима. Да , оче, јер је тако била воља твоја (Лук. X. 21.) и ^Заиста вам кажем, ако се не иовратите и не будете као деца, не Кете ући у г^арство небеско. 1 "'' (Мат. ХУШ. 3.) Остављати религиозно васпитање човека каснијем добу опасно је у вишем степену. Кога је лакше саблазнити него деду ? У добу детињства чувствовање је много јаче него разум. Дете још