Школски лист
— 68 —
ШТОЈБУШ У СЛУШБИ ВАСПИТА&А. Из Акерманових „Педагошких питања", саопштио Ал. Мари1л. (Наставак). Ово чуство јединства лако се може проширити у корпоративни дух у горњем смиелу, и лако се може употребити за неговање частољубља. Школски живот са једним заједничким задатком, школске свечаности са заједничком радошћу, месго за гимнастисање са заједничким напорима — све то помаже васпитачу у послу његовом. Лошто је младачка душа пријемљива за све што је идеално, може се вешт васпитач послужити свима овим приликама, а да то деца и не примете, и помоћу њих полако образовати у све деце осећање заједничке части, част школске заједнице, и ту част развити до заједничке савести, која ће подхрањпвати и челичити савест свакога појединца, ослобађати све то више идеалнога човека, кога сваки појединац носи у својим грудиМа. Још је Квинтилијан предпостављао школско васпитање домаћем што је оно кадро да распири частољубље у васпитанику, а ово је изпор многих врлина. Заиста, благо школи у којој влада понос, у којој је заједничка част мерило по коме се свакн појединац оцењује, и које га чува од сваке нечасне работе, у којој заједничка част одвратно утиче на част појединца снажећи јој садржину и достојанство њено. Овака заједничка част не само шго штити и чува васпитаника од сваке суровости и неваљалства, него пружа уједно и гаранције да ће семе, што га је учитељ бацио у младачка срца, ухватити дубока корена и да ће уродити племенитошћу и успехом у раду. Заједничка част је од тако силног утицаја, да она, као каква магнетичка сила, увлачи полако и најзатупљеније чланове школске заједнице у своју благу атмосФеру, да и они осете њезин благотворни утицај на срце човечје. На почетку, она као морална енергија појединца јемчи и за доцнију част наших васпитаника. Ми смо назвали част идеалним добром. Она постоји само у мислима других људи, и с тога се може приметити тек помоћу символа, знака каквога. У овоме пак лежи велика опасност: човек тежи за символом и губи из вида ствар, задовољава се самим знаком и ако не постоји можда оно што би тај знак требао да означи, и да би дошао до части прикрива личином часности најнечасније мисли и најтрљавија дела. Уз то долази још и веће зло отуда што је данашње друштво врло издашно у одавању таких