Школски лист

— 69 —

знакова и ако су ти знацн најмањи излив правих мисли и осећања. Ова трка за одиичијама, ова прекомерна тежња за символима части сачињава суштину амбициозности, која се развија до страсти и нрелази у славољубље. Много се претресало питање: да ли амбициозност може важити као васпитна чињеница. Нећемо се упуштати у препирку са онима, који под горњим изразом узимају особито развијен понос. Допуштамо да технички изрази нису довољно утврђени. Ну, нама се чини да пожуда ннје ни онда врлина кад се доведе у однос са чашћу. А да је амбицпозност недостојна човека — ако се израз правилно схватн — внди се и отуда, што она свагда стоји у погрешном односу према части, да понос, осећање части, све то више слаби што амбициозан човек у тежњи за чашћу све мање преза од нечасних средстава што год је амбициозност, пожуда силнија. Историја васпитања врло нам лепо сведочи како се често грешило у избору васпитних средстава с тога, што сс није пазило на разлику између поноса и амбициозности. Или зар је умесно било од Тро'цеидорфа , што је одличне ученике увенчавао венцем и јавно их ковао у звезде ? Од многих погрешака што их налазимо код Филантрописта беше једна велика погрешка и то, што су претеривали у неговању амбициозности држећи да помоћу ње могу чуда починити. Ко ће још озбиљно тврдити да је умесна Француска пракса, по којој се најбољим ученицима придевају ордени и имена им се износе у јавним листовима? Да ли се тиме заиста негује понос, право частољубље ? На шта да се ради онда са слабим и леним ученицима ? Приденути им ваљда магареће уши и тако их изложити јавној порузи? Ово би без сумње био врло суров поступак, али би био права консеквенција онога поступка са добрим ученицима. Или — ко може још бранити и заступати језуитску праксу, која је — као што је познато — на најпрепреденији начин потпиривала у васпитаницима амбициозност и славољубље само да из њих истеше згодно оруђе свога властољубља, а не ради неког васпитног смера, за којим једино треба тежити у васпитању. Истина је, да подхрањујуЈш амбициозност може се много постићи код природе која је особито пријемљива за њу, апелујући на подхрањену већ амбициозност може се код ученика невероватно много постићи ; ну, да ли је оправдано потпомагати интелектуално образовање на рачун карактерности, да ли је дозвољена морална корупција ради извесног смера од подређене вредности ? 0 овоме^