Школски лист

_ 64 —

Бројеви: један, два, три, десет, петнаест, јесу прости; а бројеви: први, други, десети, јесу редни. 11. Познавање глагола. Ми смо до сад децо научили које се речи зову именице, заменице, придеви, бројеви, а сад ћемо се упознати са још једном врсти речи које се зову глаголи. Кад хоћу за кога да кажем да нешто ради или трпи, или нити ради нити трпи -— онда морам са таком речи моју мисао изрећи, која показује неку радњу; н. пр. коњ вуче. Ова реч: вуче каже нам да коњ нешто ради. Но ми можемо казати неку радњу са речи која не показује ко ради ни кад ради, н. пр. радити, пливати. Је ли у овим радњама одређено време ? (Није.) Зна ли се овде ко ради и кад ради ? (Не зна се.) Памтите: „Оне речи које показују радњу, зову се глаголи." Глаголи могу бити одређени и неодређени. Глаголи: певати, читати, бити, сећи, трчати, скакати, ломити, куцати, итд. јесу неодређенн. 12. Спрезање глагола у прва три главна времена. Кад ми за кога кажемо да нешго ради, онда по глаголу познамо, кад и ко ради и колико њих раде. Н. пр. да кажемо да се нешто сад догађа, а догодило се јуче или још и нре, не би било правилно. Ми сад видимо кроз прозор шта се тамо у дворишту ради. Ено они људи коиа/ју: иашту. Да ли ви то разумете као да је јуче то било ? (Не! то се сад догађа.) А шта је јуче свештеник радио ? (Јуче је свештеник служио у цркви.) Да ли се сад то догађа? (Ие! то је било, то је већ прошло.) Шта ћемо сутра ми радити V утра ћемо читати, писати и рачунати.) Да ли се то сад догађа? (Не!) Је ли се то већ збило? (Не! то ће се тек збити.) Пазите дакле: то ће у будуће бити. Ето дакле, човек може рећи нешто да се догодило сад, а то је садашње врете; или да се нешто већ догодило, што је прошло, а то је арошло време; или да ће се нешто тек догодити, а то је буду&е време; а ако не знамо н*и ко ради ни кад се нешто догађа н. пр. молити, писати, искати дати, то је онда неодређен начин Кад што говорим, могу рећи или за мене да ја радим, или за тебе да ти радиш , или за неког трећег да он ради , баш сад