Школски лист

— 66 —

бар, да заблагодаримо.... И то како ? Покушаћемо у овом нашем најстаријем педагошком листу, да га по животу и делима споменемо, а по сили и могућности слабој нам: како и колико знали будемо. Пре но што пређемо на живот и рад обилни и значајни, ваља и опет, и овом приликом да најубедљивије споменемо оно, што смо већ једном јавно рекли: Дитес је чувен, управ рећи светски педагог, кога зна и штује цео културни свет.... Из уверења тпрдим: да је његова историја т. ј. живота му и рада готова у тој мери, да ће се лако наћи историчар, који ће његова славна дела описати.... И ако се, дакле, може рећи за Дитеса: „Благо оном, ко довијек живи, имао се рашта и родити", не мање се може рећи и: Влаго њему, јер се родио у народу, иоји уме да цени људе и рад. Дитесов је рад оцењен још за живота му. Оценио га је народ, поји уме да цени. И тако нама неће бити тешко изнети живот и рад Дитесов. Материјал је готов, те пређимо на ствар, и ако не опширно.*) Родно место Дитесово је ИрФерсгрин у Саској. Први педагошки рад му почиње учитељееањем на нижим школама, где као практичар ствара план, како да се што боље усаврши. Усавршивање је наставио као ђак и грађански учитељ у Лајпцигу, а доцније као директор и школски саветник у Готи. У то време свог усавршивања одао се Дитес и књижевном раду, с намером,. као што сам вели, да даде аедагогији философски, сиецијално асихолошки основ т. ј. да системизује иедагогику иао науку, да би и иедагошка вегитина обилније радила и свом леиом циљу стизала. Овим нам се јасно каже, да је и Дитес као оран и вољан раденик — педагог. био тврдо убеђен, да без сареме нема ни рада у овој Форми и обиму. како се захтева од правог педагошког рада. Зато се одао на иедагошку науку и н.ених сиомоКиица, помоћу којих је тек могуће стварати здраву научну теорију и ову практички извађати. 0 том нас уверавају његова прва дела: Оаз тепзсШске Ветизз/зет (Човечја свест...) и Оаз ШНеИ^Не (Лепо). У првом со делу бави испитивањем и разјашњењем душевног развића, као и деловима, законима, облицима и продуктима истог, поставља основицу целокупном педагошком раду: теорији и пракси, истиче угледе (примере) интелектуалног и моралног образовања. Једном речи, поставља принципе, без којих не могу бити педагошка наука и вештина. Другим делом већ прелази на основу првог на специ-

*) Види о животу и раду „Н. васпитач" год. 1893. приликом 15 годишљице Пндагогиума од иисца ових редака.