Школски лист

— 67 —

јадан рад. Говори о животу и о естетичком образовању. Но ово није заокружена наука' о лепом, већ се са естетичког гледишта постављају принципи, који се односе на образовање срца и душе. Ту се психолошка, субјективна страна предмета подробније као објект посматра, што је за учитеље и васпитаче баш главно и за рад сходно. Таковим принципима, који су и програм даљег рада, отпочео је Дитес свој пространији рад, којег је све то више усавршавала дубока студија разних философских школа, а нарочито Бенскове и Хербартове и љубав према науци педагошкој, која усрећава поједине и друштва људска, јер их образује и просвећује. Радећи ирема тим припципима, излазио је иостепено на иовршину и стицао је све то бољег гласа. У том свом првом и лепом гласу бавећи се у Немачкој написао је још два знатна дела: Одег КеП §10П ипс1 геН§. МепбСкепдИс/ипз (0 религији и религиозном људском образовању) и 1\1а1иг1екге (Јез тогаНзскеп ипс/ КипзИекге с(ег тогаНзскеп Ег2!екип§ (Наука о природи морала и моралног образовања). У првом ових споменутих дела говори о религији, њеној нужности код људи, особито у образовању. Дитес сматра ону побожност правом, ако је резултат религиозних осећаја — морал. Друго дело је, могло би се рећи, наставак првог, јер у њему расправа даље о моралу са чисто природног гледишта стављајући образовању као радњи за задаћу, да у њему образује поједине и друштва. Л тај и такови иосао може да чини само ирава вештина, што је иедагогија и одиста. Када је Дитес дошао у Беч, да реорганизира бечки Педагогиум, завод за више учитељско образовање, отпочео је да издаје учбенике као што су: 6гипс1п88 с1ег Ег2Је1шп§8- ип<} 1Тп1етсћ(81ећге (г. 1868.), 6ге8сћ1сћ{е с!ег Егаећип^- игн] 1Тп1;егпсћ181ећге (г. 1871.), РгакИзсће (г. 1871.), Еећгћисћ с!ег Р8усћо1ооче (г. 1872.), МеШосШс с1ег Уо1к88сћи1е (г. 1874.) итд А год. 1878. покренуо је лист „Раес1а^о°;шт", који је важио као најбољи немачки педагошки лист. Педагогиум је престао инлазити баш пред смрт Дитесову. Посмотримо ли цео рад Дитесов, он је обилан. Аустријске немачке школе, нарочито бечки Педагогиум и ниже школство у Бечу имају у Дитесу свог организатора , управ реорганизатора у духу нове науке, у сувременом духу, који је подигао углед истом школству у тој мери, да је постало узорно школство. Као узор иед I * -Јп1.:ософа исгиче сг у Педагогици и Дидактици, у педа5 *