Школски лист

— 45 —

госи. Димитрија Калића, проФесора на мушком приправничком заводу у Сомбору. Покојна Десимирка родила се у Новоме Саду, у недељу 14. (26.) јула 1885. г. у кући ђорђа плем. Стратимировића, Кулпинског; па како је од тзођења све док није пошла ногом, била веома слаба, то је отац непрестано извоДио на свеж ваздух и крепио снажном храном, само да телесно ојача. Дорастивши за школу, доби она прву наставу за I. српски основни разред у Сомбору, од гђце Биде Вукадинови-ћеве — сада такођер покојне, а онда приправнице ср. учит. школе, која је приватно код куће учила. II. разред учила је по године редовно, а за тим приватно од гђце Данице Јовановићеве приправнице, а сада удате Борђошке; трећи такођер приватно од гђце Маре Старчевићеве, која јој остаде учитељица и онда, кад је Десимирка и четврти разред срн. основне школе редовно, а први срп. више девојачке школе приватно учила. Показујући велику вољу за учење сграних језика, измоли у родитеља дозволу, да може годину, две дана нолазити завод калуђерица у Сомбору тим пре, што су готово сва женска деца срп. интелигенције у то доба, тај завод посећивала. Научивши брзо мађарски и немачки, Десимирка нанредоваше и у наукама, од којих јој најмилији предмети бејаху; земљопис, исгорија, јестаственица а нарочито рачун. Како је још као дететом показивала дар за музиком и имала пријатан и јак глас, то је родитељи у једанаестој години, дадоше, да учи гласовир, у чему је, по уверењу самога учитеља јој, нроФесора музике Љубинског на његово изненађење врло леп успех показивала. Но Десимирка се не развијаше само душевно, можда на штету свог телесног здравља; напротив она је на очиглед расла у висину и у ширину таком наглошћу, да је својим добом од једанаест годпна п шест месеци изгледала као да јој је 14 или 15 година. Од рођеља па до смрти своје не бејаше болесна ни два дана, да би у постељи лежати морала ; већ вавек весела, вавек чила и снажна певала, играла се и шалила, да је била пуна кућа од ље. Најмилија игра беше јој терање обруча по улици и перивоју сомборском, где су је сви посетиоци добро познавали. На св. Јована ове године, као на дан крсна пмена очева а и свога, послуживаше најуслужније, све приправнике и приправнице, којих бејаше пуна соба дупком. Ни једно крсно име нису јој родитељи у таком весељу и срећи провели, као ово и не слутећи ништа о удару, који ће да их снађе. Десимирка, која беше после тога читав месец дана здрава и расположена, потужи се изненада на главобољу и како 4. (16.) Фебруара у постељу деже, више из ње и не устаде, докле 16. (28.) Фебруара, у недељу у три четврти на један час по подне своју невину, анђелску душу не иснусти. — Покојница умре од неизлечиве болести : запалења мождане марамице „МешпоШв ћазПапб," к°ју је рођењем на овај свет донела. — Десимирку још као ново рођенче опевао је њен отац у Стражилову од Ј 885/86. у десмицама под насловом: „Десимирчад". Покојница беше дете умиљато, учтиво и шаљиво, чија примедба као варница севну и човека изненади. Срца бејаше племенита и милостива; јер ни једног сиромаха не одби а да му из своје штедионице по штогод не уделп. Своје лутке, сиграчке и слике пораздавала је својим другарицама. Била је богомољка, која је врло радо, кадкад и крадом у цркву ишла и