Школски лист

— 46 —

Богу се молила. Скоро пред саму смрт љубила је и миловала оца и матер не би ли им улила наде, да ће зацело оздрашгги. 1Го све бадава, немилостива' смрт осујетп јој невине мисли, отрже је из наручја родитељског на преголему тугу и жалост љихову. Покојница је сахрањена уз највеће саучешће. У понедељак 17. (29.) Фебруара у 8 часа но подне искупише се сви питомци и питомице учитељских школа овдашњих, обучени у црноме руху да испрате цокојницу до вечите куће и тиме одаду знаке саучешћа у тузи свог ожалошћеног учитеља. Док су прва три разреда обојих завода отишли у реду са својим наставницима до куће покојничине, ла је допрате до св. ђурђевског храма, где ће се опело одржати, дотле су ученици и ученице 1У-ог, кас најстаријег разреда, дочекали спровод на кору, и чим нокојницу у храм унесоше, а они складно и анђеоски заноју: „Свјати Боже." — При опелу чинодјејствоваху господа јереји: Милутин Гавриловић и Ж. Поновић и госп. ђакон Т). Павковић, а цриправничка омладина са кора одговараше милозвучно на поједина јектенија. После еванђеља на опелу изговорио је г. Душан Живић уч. припр. III. год. дирљиву, опроштајну беседу пред многобројним, искупљеним светом, на коју многима грунуше сузе из очију. — По свршеном опелу крене се спровод успенском гробљу. Пред кивотом иђаху два принравника а поред њих са обе стране по једна приправница у црнини, носећи венце, које покојници питомци оба завода на кивот положише; поред кивота и с' једне и с' друге стране ношаху шест приправника запаљене буктиње, а за кивотом ишли су тужни родитељи са својом родбином и другим искупљеним светом. — Све до гроба испратила ју је и мушка приправничка омладина са својим наставницима и п њене саученице из завода калуђерица, па је онде предадоше мајци земљи, да у њеним недрима борави вечити санак. — Бог да је прости! Вечна јој успомена! Д. Ж.

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. Заклпда за учптељску мировппу у Митроппци. Из поузданог пзвора дознајемо, да је госпођа Анастасија Ћ.уковчева (Ћ.уковац) удовица у Митровици, још 1894. године посредством даровног уговора правосл. српској црквеној општини у Митровици све своје нопокретно имање под бр. 364. у митровачкој грунтовници забележено преписала на црквену општину митровачку с правом доживотнога уживања. После смрти дароватељкине има се то имање употребити у корист мировине српских вероисповедних учитеља митровачких. Према томе дужна је поменута општина у гореозначено време основати закладу мировинску за учитеље своје под насловом: „Мировински фонд Косте и Насте Ђ.уковац", и са овим имањем засебно руковати, поред већ ностојећег школског Фонда свог од 25.000 Фор. Као што је читаоцима „Школског Листа" познато, црквена општина у Осеку нрва је основала мировински фонд за своје учитеље. А ево сада то се намерава чпнити и у Митровици. Желити је, да богата земунска општина сљедује овом лепом прпмеру горњих општина, па да и она што скорпје оснује мировинску закладу за своје учитеље.