Школски лист

не само на чуветвовања и укус, нећ и на разум па и на сами карактер. Равгдедајмо ове тврдње пажљивије. У првом реду певање има васпитна утецаја на разум. Утецај овај не тумачимо оиштим правилом, по коме се разум развија свачим, у чему има што за разумевање. Са ове тачке гледишта могло би се без избора свашта у школи предузимати, јер у свачему има по нешто за разумевање. А када за један школски васпитни Фактор кажемо, да развија разум, онда желимо више рећи од горе наведенога. Певање се дакле у самој ствари, у најужем смислу речи може сматрати као срество за развијање разума. — За доказ ове тврдње довољно је консгатовати фзкт, да се це.ш музипа оспива на магематицн. Сам тон постаје тим нутем, што неко тело у извесном времену врши увек један и исти број правилних трептања. Међусобни одношај појединих интервала, на којем почива мелодија и хармонуја , нису ништа друго, иећ одношај количине трептања; а ритам. који је поред мелодије и хармоније најглавнији музички чинилац, такође изискује математичку тачност у артикулацији темпа мелодије. Још пре него што дођемо до свесног схватања ових математичких одношаја, већ у слуху нашем налазимо остварен математички закон, у колико је наше ухо у стању нпр. онакове интервале лако схватити — долазили они један за другим у мелодији, или једновремено у хармониЈи — одношај којих се може што мањим јединичним бројкама изразити. Најлакше схвата октаве (2: 1), за тим кгзинте (3:2) и кварте (4: 3), затим велику сексту (5: 3) и велику терцу (5: 4); већ теже иде схватање велике секунде (9:8) а још теже ннр. велике септиме (15:8) итд. Једном речју: што су већи бројеви потребни за обележавање одношаја између два гласа, у толико теже схватамо дотични интервал. Могао би нам ко с правом пребацити, да човек није свестан поменуте операцмје уха за време певања, у колико се ма ко може сасвим темељно упознати и теоретички и практички са свима интервалима, а без да би и помислио на њихове математичке одношаје. Али им одговарамо, да не смемо заборавити, да је чисто музичко (а не математичко) разликовање и распознавање интервала, такође Функција разума, особито при певању, пошто певачи немају никаква спољна ослонца, помоћу којега би назначени глас наћи могли. И не само да им не стоје на расположењу стално одређени гласови, које би ма и механички могли произвести нпр. на гласовиру, него се не могу послужити ни мером од ока, као нпр. свирачи