Школски лист

— 166 —

на ваолини и другим сличним јој музичким инструментима. Меру дотичнога интервала носе они чисто у својој музичкој свести и потребни глас само тако могу изнаћи, ако су са односним интервалом и теоретички и практички на чисто. У осталом музика има још и други математички Фактор, усљед којега је неизбежно најтачније рачунање, а тај је ритат , који се оснива на трајању појединих гласова. Скуп више једнотрајних или разнога трајања гласова чини по једну мању целину (један такт), а скупљање трајања ових појединих гласова у највише случачајева није ништа друго, него сабирање разноимених разломака. Ова радња заиста служи за развијзње разума, јер се може само свесно обављати. Разну висину гласова комбинује ухо несвеспо , али при сабирању делова такта већ се захтева рачунање. Заиста је то чудновато! Осим музике нема ни једне вештине, која би по својој садржини тако далеко била (стајала) од свега онога што је разумно, и опет од ње нема друге вештине чији би органи маниФестовања у већој мери били нроизвод разума. Та кроз више столећа, музика и није била ништа друго, већ скуп врло често прекомерно замршених —- математичких комбинација; и тек у новије доба се енергично почело наглашивати, да овај заплетени организам, ваља духом оживети. Бетовен је био први, који је овај захтев у свој пуноћи остварио, пошто је с једне стране, као прави песник, сво надахнуће своје душе у гласове улио, а с друге стране као прави и темељни музичар, најтачније је разумевао замршену технику гласовних одношаја, те је према томе он био велики , ваљада иајвећи песник-музичар. Певач је дакле принуђен да рачуна , али кад рачуна, он то ; не чини с празним, апстрактним количинама, већ с гласовима који му произилазе из одушевљених груди и који су прожмани чувствовањима, који му (гласови) подједнако занимају и расположење и уображање. Тим начином певање оплемењава укус , јер одушевљен, леп глас сведен у меледију и акорде необично јако утиче на естетичио чуство. х 1овек који тежи за савршенством паштиће се, да му живот буде не само разуман и моралан, него и леа. У овом погледу би се још и данас могли поучити од старих Грка , у чијем је животу владала чудновата хармонија; али на жалост наш век врло се мало брине за оплемењивање укуса. А то нам је особито данашњим да-