Школски лист

величамо бх кимвлл^-а босклицлн1а . — Када је тридентски сабор хтео да забрани у римској цркви Фигуралну полифонију , те да на место исте поново заведе Григоријеву просту хомофонију , женијални Палестрива црпео је снагу из дубине побожног срца свога, те је саставио, онај у целом свету чувени, музички комад, који је у историји музике познат под називом „Маркелове мисе", а коју када је чуо папа Пије IV. поново је заволео црквену музику и изрекао ове знамените речи: „Ово су заиста гласови оне нове песме, коју је апостол -Јован чуо у победоносном Јерусалиму, и из које нам други Јован овде, у земаљском Јерусалиму пружа један део." — Тако се у римској цркви и на даље задржала уметничка музика. Ко би и могао изређати сва она разна чуствовања душе човечје, која се путем музике, односно песмом изражавају? Музика прати човека кроз цео живот од колевке до гроба. Песмицом усиављује мајка невино одојче; веселе игре детиљског нам доба зачињене су песмама; срце које љуби песмом изражава срећу односно тугу своју; у кругу добрих пријатеља песма не сме изостати; побожан се човек на крилима песме диже до ирестола Божјег и излива пред њим побожиа чуства срца свог; код мртвачког одра милих нам и драгих, песма тугованка је тумач жалости и јада нашега, па најзад када и сами склопимо очи на вечити санак, изнад грудава које нам по мртвачком ковчегу ударају песма се ори. Ако овоме додамо још речи немачкога песника који вели: т тапп с!а 1а§8 сПсћ гиЈП^ шеЈег, Вбве Мепвсћеп ћаћеп кете ГЈесЈег онда, тврдити можемо, да музика и песма не могу бити тумачима,подлих или рђавих ћуди и страсти, њиме се оне не могу потстрекавати. и да добрим избором песама, наравно можемо још племенитији утисак постићи ; знамо ли то, тада се не може нико противити учењу певања у школи, као таквом важном васпитном среству, помоћу којега можемо најсигурније утецати на пријемљива срца и душевне расположаје омладине. Васпитач је у стању помоћу певања побудити таква чуствовања у души васпитаниковој, која имају знатна утецаја на образовање карактера. Мартин ЈГутер, који је био велики пријатељ и поштоватељ музике и песме, на једном месту овако говори : „Сврх сваке је сумње, да се клица многих врлина крије у срцу оних, који воле музику, а они, које она не потреса, држим, да су као дрвље и камење."