Школски лист

— 28 —

створити у њему благостање. Такве учитеље треба ова школа да сарема. Такви учитељн, желим, ви да будете! На издржавање и образовање ваше, драги ученици, не/ће се ништа жалити; али ће се с правом од вас захтевати: да будете, кад довршите своје школовање, прави народни просветитељи; да увек имате пред очима велики задатак Србинов; да увек имате на уму, да заветна мисао Србинова није још остварена, и да ви, као народни учитељи, ваља свим силама да радите, да се српска заветна мисао оствари, имајући увек на уму све оне борбе и муке, које је иоднео Милош Велики, док је ослободио овај комад српске земље, на којем ми сада живимо слободни. То од вас тражи ваша мајка Србија и њена будућност, то од вас тражи цео српски народ. А да ћете ви постати заиста ваљани народни учитељи, у то не сумњам; јер имате и г. управитеља и г. г. наставнике, који су свесни својега позива и чија је спрема већ осведочена, као и њихова љубав према школи и омладини. Моја је савест и у том ногледу потпуно мирна. Ја сам уверен, да сам њиховим избором савесно извршио Господареву вољу. Ваше је сада да се трудите и да слушате њихове савете. Госаодо и госао!је! Изјављујем, да је овај нови просветни храм отворен. Пожелимо му сваки напредак! А сада, пред овим светлим скупом, изјавимо још један пут нашу најдубљу захвалност оснивачу ове нове школе и највишем заштитнику свих просветних завода у отаџбини, Његовоме Величанству Ераљу Александру I!

ПРЕЛАЗ СРБА САНТОВЧАНА ИЗ РИШСКЕ ВЕРЕ У ПРАВОСЛАВНУ. Прошло је нуве две и по године од онога доба када су Срби сантовчани наумили да нанусте римску цркву, те да се врате у свету веру православну, у веру стару, у веру својих праотаца. И ето најзад жеља им се испунила. У недељу сиропустну, двадесет и осмог Фебруара, свечано је обављен прелаз њихов у свето православље, на славу Божју, на корист свете цркве православне, на радост њихову и радост сваког православног хришћанина.