Школски лист

— 58 —

рати пред Богом и својом савешћу, пред школским законом, пред дечјим родитељима а у неку руку и пред самом децом. С тога је нужно, да учитељ при кажњењу, пред очима има правида: 1. Отклањање погрешака и омиљење врлина, то је најглавнији васпитни иосао сваког учитеља, па за то нека учитељ најпре покушава., сваком детету врлине омилити, а погрешке дечје нека исправља очинским саветом и опоменом и тако нека даде прилике, да се деца поправе. За погрешке, што их деца нехотице или по слабости учине, не треба их казнити, него само за оне, што их из велике лакомислености и небрежљивости учине, а још више за оне, што проистичу из пакости, из злобе и упорности. Истина, да слаба и тупоглава деца учитељу највише посла задају, али се зато он не сме на њих срдити, него се има наЈвише око њих трудити и са највећом трпељивошћу настојавати да их унапреди. 2. Пре него што учитељ приступи кажњењу, нека покуша саветом, опоменом и карањем кривца исправити и тако му прилику дати, да се и без каштиге поправи, само за грубе погрешке којима се здравље чије повреди или другоме велика штета нанесе, нужно је да се одма после учињеног неваљалог дела сходне казне употребе. 3. Учитељ треба да има пред очима, да карање и казне не смеју бити одмаштење за учињено дело, него само лек од зла и срество за поправљење. С тога нека сваки учитељ пре казњења брижљиво расуди, којим би се среством дотично дете према својој нарави, узрасту, полу и васпитању најцелисходније могли исправити и на добар пут извести. Пре казнења нека учитељ добро расуди, је ли дете у тај мах први пут погрешило, и какво је оно од нарави, нека се постара да дозна, каква се срества употребљују при домаћем васпитању тога детета, зарад исправљања његова, колика је и каква је учињена кривица ?' Какви су узроци што су дете на зло навели, у каквим је околностима, чијим је упривом и где је дете погрешило? И према свему овом треба изнаћи сходну казну, која ће на морално поправљање дечје служити а нити да ће му здрављу шкодити, нити ће га морално упропастити. 4. Кад дете зло какво учини, па га постигне природна последица тога дела, којом се његово зло дело само казни нпр. кад несташко разбије главу или нос, кад га псето уједе, кад падне одкуд па се удари, или кад од зелена воћа добије грозницу, у таквим случајевима не треба га казнити, него га ваља озбиљно сетити, како је због кривице страдао и побудити га на покајање и поправљење. 5. Кад већ морамо дете казнити, онда тако ваља удесити ствар, да одређена казна буде што већма налик на природну посљедицу учињеног преступа нпр. лажљивом детету ускратити ваља поверење; лењог, небрижљивог ученика задржати ваља у школи, да научи оно што пренебрегне, оног, који у време одмора није