Школски лист

— 59 —

исписао домаћу задаћу, заповедити ваља, да у оно време, кад се сва остала деца играју, у школу дође и двапут или трипут напише лепо пренебрегнуту задаћу; онога који се свађа и задиркива, од друге деце одлучити ваља и посадити га обашка као самца у једну скамију. Само ако би неповољне иоследице зла дела могле шкодити, телесном или душевном здрављу дечјем, не ваља их никако употребити. 6. При казњењу нити сме учитељ бити у јарости и узрујаности, нити сме бити равнодушан према учињено! кривици. него се има тако владати, да се из његова владања и кажњено дете, -и остала деца уверити могу, да учитељ од свег срца жели да се кажњено дете поправи. 7. Пре него што учитељ престуиника казни, треба он сам да наведе прступника, да он сам увиди погрешку и да призна, да је скривио, и да је казну заслужио, а особито дете треба из учитељевог говора и владања да увиди, да му 'је учитељ прави пријатељ и да га он само из нужде и само ради поправљања казни. Добар и савестан учитељ с таквим разположењем казни, да се не би морао уплашити, ако би га при кажњењу школски унравитељ или ридитељи затекли. При кажњењу нека се учитељ чува непристојности и мрзности, и нипошто да но употребљује грубе речи, којима се деца кваре и на јогунство наводе нпр. а! а! сад сам те ухватио, одавно сам ја тебе тражио, магарче један итд. Исто тако има се учитељ чувати од сваког ругања и исмејавања и спомињања мана и недостатака, који се у детињој породици налазе као нпр. таки ти је и отац итд. 8. После казни треба са дететом лепо иоступати, да се охрабри и добије вољу за поправљење. Не треба се дакле на њега срдити, нити га презирати. нити му ваља пребацивати казну, али га не ваља ни мазити ни сажаљевати. 9. Казне не треба одуговлачити, него их ваља одма извршити, после учињене кривице, ако је нужно истраживање, то оставити ваља на свршетку часа и одма за тим казну извршити. 10. За казну не сме се*употребити ништа, што би здрављу дечјем шкодити могло. 11. Учитељ треба да казни врло ретко и само онда, кад не може накаква друга срества за поправљање изнаћи. Докле се год може с малом казном поправљање постићи, не треба предузети строжију казну. У опште се учитељу препоручује, да пре кажњења сам себе испита, није ли крив сам детињем преступу. Ко иије уредан ни тачан, не сме се љутити ако опази, да му ученици нису уредни и тачни, ко се не приправља за обучавање, и кад одвише много задаје, та] се не може чудити, што му ученици не напредују, па ако их с тога казни, то је онда двострука неправда. (Свршиће се.)